Martinović: Povraćaj akcize na dizel za 2025. godinu ostaje isti, 50 dinara po litru

On je najavio mogućnost da taj porez na dizel bude smanjen, što bi moglo da utiče na cenu.

„U razgovoru sa poljoprivrednim proizvođačima dogovorili smo da ćemo pratiti kako se puni budžet i da ćemo u komunikaciji sa Ministarstvom finansija razmotriti mogućnost da se dodatno smanji akciza na evrodizel“, kazao je Martinović novinarima u resorsnom ministarstvu.

Upitan zašto je ugovor sa Poštanskom štedionicom potpisan za kreditiranje poljoprivrednika za kupovinu zemljišta, goveda i svinja i mehanizacije, kada je poljoprivrednicima potreban kredit za refinasiranje duga, Martinović je kazao da oni mogu od te banke uzeti kredit za šta im je potrebno.

„U Memorandumu o saradnji sa Poštanskom štedionicom nije navedeno za koje se stavke mogu koristiti krediti, ljudi mogu da ih koriste za sve one oblasti poljoprivrede koje su za njih važne, ali smo mi insistirali da se pažnja posveti onima koji žele da kupe zemljište, goveda i svinje i da izgrade nove farme“, kazao je on.

Naveo je da je plan tog Ministarstva da u narednim godinama unaprede stočni fond i dodao da su sve mere podsticaja stočara i dalje na snazi.

„Mi zadržavamo meru subvencionisanih kamatnih stopa i u narednoj godini ćemo poljoprivrednicima, koji budu uzimali kredite i koji se budu obratili Ministarstvu sa odgovarajućim zahtevom da pomognemo u isplati tih kredita“, rekao je on.

Najavio je i da će u narednim danima razgovarati sa predstavnicima Poštanske štedionice gde će precizirati kolika će biti kamatna stopa za te namene.

„Ta kamatna stopa neće prelaziti iznos od tri odsto. Ne postoji banka u Srbiji koja je za ove namene spremna da odobrava kredite poljoprivrednim proizvođačima“, rekao je ministar.

Martinović je podsetio da je za 2025. godinu predviđena nova mera – regres za sertifikovano seme do 17.000 dinara i dodao da se nada da cene semena neće biti neopravdano povećane.

„Razgovarao sam sa domaćim i stranim semenarskim kućama i zamolili smo ih da ne povećavaju cenu semena neopravdano i ljudi su pokazali razumevanje za meru koju smo predvideli za 2025. Pratićemo šta se dešava i ako primetimo da su cene skočile primenićemo adekvatne mere“, rekao je ministar.

Martinović je naveo i da će benefite od te mere imati Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu i Institut za kukuruz Zemun Polje i da će ona omogućiti da se poljoprivredni proizvođači opredele čije će seme kupiti.

Kada je reč o programu IPARD 2, Martinović je kazao da se sredstva mogu korisiti do kraja godine, a da je IPARD 3 tek počeo i da očekuje njegovo ostvarenje u punom kapacitetu 2025. godine.

„Kada je reč o IPARD 2 od 175 miliona evra isplatili smo 1.216 korisnika sa oko 87 miliona evra iz budžeta Evropske unije (EU), dakle to je 116 miliona evra uz nacionalno kofinansiranje“, naveo je ministar.

Dodao je da je odobreno 1.556 projekata sa oko 197 miliona evra ukupnih podsticaja, od toga 148 miliona evra iz budžeta EU.

U procesu odobravanja prava na isplatu je, kako je rekao, još oko 13 miliona evra, od čega je 10 miliona evra iz budžeta EU.