Marže rasle i preko 40 odsto, ali da li su trgovci jedini krivci za visoke cene?

Talas bojkota trgovinskih lanaca nakon začetka u Hrvatskoj, zahvatio je veći deo regiona, a ni potrošači u Srbiji nisu ostali izvan njega.

Naime, kod nas je održan jednodnevni bojkot pet velikih trgovinskih lanaca – Deleze u sklopu kog posluju „Maxi“ i „Shop&Go“, zatim Merkator, čiji su „Idea“ i „Roda“, kao i „DIS“, „Lidl“ i „Univerexport“, kao upozorenje zbog visokih cena.

Ipak, ovaj jedan dan, iako je uspeo da obori promet ovih lanaca za 36 odsto, nije bio dovoljno upozorenje. A prema tvrdnjama Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva, pojedini su još povećali cene.

Kada apeli nisu urodili plodom, ovo Udruženje pozvalo je potrošače na još jedan bojkot, ovog puta u trajanju od pet dana.

Ideja je da tih dana potrošači uopšte ne kupuju u navedenim marketima, kako bi im se značajno oborio promet i poslala poruka da je moć u njihovim rukama.

Ovakva akcija je potencijalno urodila plodom u Crnoj Gori, gde je promet tokom jednodenvnog bojkota u pet najvećih trgovinskih lanaca zabeležilo pad od 56,14 odsto.

Nakon toga, usledila je i reakcija, gde je najveći maloprodajni lanac pozvao državu da smanji dažbine, kako bi se ovaj problem rešio i snizile cene.

Dakle, iako građani veliki novac ostavljaju u trgovinskim lancima, pitanje je da li su ti lanci jedini krivci za to i kakva je tu uloga proizvođača, dobavljača i države.

Ekonomista Dragovan Milićević za Danas kaže da je ovo sada radikalnija priča nego prethodni bojkot od jednog dana.

„Jesu veliki lanci moćna organizacija koja mnogo toga definiše po pitanju politike marži, uslovljavanja slabijih dobavljača da im odobre dodatne kase, razne disktonte  necenovne barijere… Međutim, nisam sklon isključivostima po pitanju definisanja krivice“, ukazuje on.

Naš sagovornik dodaje da u toj priči postoje i dodatne priče, odnosno krivice.

„Veliki distributeri su moćne organizacije koje su praktično toliko jake da uslovljavaju i same lance, jer ekskluzivno distribuiraju proizvede velike marketinške i tržišne snage, gde svaki lanac mora da ih ima u ponudi“, upozorava Milićević.

On naglašava da treba obratiti pažnju samo na to koje brenove zastupa „NELT“, kao ključni tržišni igrač marketinški jakih brendova.

„Oni distributeri i snabdevači koji su u izgradnju brenda i marketing uložili veliki novac idu po sistemu – ‘ako ti nećeš, ima ko hoće’, jer već imaju kreirnu tražnju“, objašnjava Milićević.

Trenutni bojkot je, po njemu, malo promašena tema.

„Šta ćemo sa malim trgovcima gde su cene, zbog njihove skromne snage, uglavnom više nego u pomutim lancima? Ovo je, pre svega, veliko sistemsko pitanje, problem uvozničkih lobija, velikih igrača, jeftinog evra… sve to daje mogućnost za prisvajanje ekstra profita, koji naravno ide moćnim sistemima“, ukazuje Milićević.

Što se tiče uloge države, on kaže da ona može da smanji namete tako što će smanjiti akcizu na alkohol i drugo ili da smanji PDV.

„Međutim, to da neko pomene, spakovali bi ga u ustanovu Laza Lazervić odmah, jer držva ‘kamči’ sredstva da isplati prosvetare i koga sve ne u ovim vremenima“, navodi Milićević.

Predsednik Efektive Dejan Gavrilović za Danas kaže da najveći problem jeste u trgovcima.

„U izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije (KZK) stoji da su marže udvostručene sa nekih 17 ili 18 na 36 odsto, a u Delezu čak i na 45 odsto“, podseća on.

Naš sagovornik tvrdi da su trgovcima potrošači svakako prva meta.

„Mislimo da su oni najodgovorniji u tom lancu i sve ukazuje na to da jesu“, kaže on.

Gavrilović pita kako to da je isti proizvod u jednoj prodavnici 400, a u drugoj 900 dinara.

„Dakle, to nije do uvoznika već do alavosti velikih trgovinskih lanaca. Oni su ta prva adresa. Prihod im je učetvorostručen što je, takođe, pokazao izveštaj KZK“, naglašava on.

Što se tiče države, Gavrilović smatra da ne može puno toga da uradi.

„Jedino može malo da smanji stopu PDV-a, što svakako neće uraditi jer im ne odgovara zbog budžeta. Ne vidim koje još dažbine utiču na to da cene budu ovolike“, navodi on.

Kako dodaje, i da im država spusti poreze i doprinose na radnike, to ne bi puno promenilo jer oni svakako daju „bedne“ plate.

„Ni to ne bi uticalo puno na cene, pa to ne bi imalo logike“, zaključuje Gavrilović.