Masteri i doktori nauka u Beogradu zarađuju čak 47.000 dinara više od svojih koleginica

Muškarci su bez obzira da li se radi o zaposlenima bez osnovnog obrazovanja ili sa visokom stručnom spremom imali veće zarade od žena, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Ta razlika među najobrazovanijima, a radi se pre svega o onima sa master ili diplomama fakulteta poput Medicinskog ili Arhitektonskog manja je kako se ide dalje od Beograda. Naime, u Vojvodini je to nekih 30.000 dinara razlike u platama, odnosno 109.000 dinara zarađuju muškarci u odnosu na 79.000 dinara koliko je prosečna zarada žena.

U centralnoj, južnoj, istočnoj Srbiji te razlike su duplo manje, odnosno prosečna zarada muškaraca u septembru prošle godine je u ovim delovima Srbije bila za nekih 15.000 dinara veća nego kod žena.

Ukupno gledano, muškarci su prosečno zarađivali 69.048 dinara mesečno, a žene 60.744 žene, dok je kako se smanjuje nivo obrazovanja i razlika u platama manja.

Tako su muškarci sa završenom četvorogodišnjom srednjom školom imali platu od 61.312 dinara u proseku, dok je ona kod žena istog obrazovanja bila 52.855 dinara. Sa četvorogodišnjim fakultetima razlika u platama u celoj Srbiji je 21.217 dinara u korist muškaraca, dok je u Beogradu ta razlika gotovo 33.000 dinara.

Profesorka sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Marija Babović za Danas kaže da se te razlike najverovatnije pojavljuju na osnovu segregacije koja postoji na tržištu rada.

„Žene se više koncentrišu u sektorima poput usluga, obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite i delatnosti poput istraživanja i to su sektori u kojima su zarade niže. Muškarci se koncentrišu u sektorima inženjerstva, industrije, IKT, i te razlike, a naročito u IT sigurno su veće“, ističe Babović.

Kao primer, ona navodi IT sektor unutar koga žene sa visokim obrazovanjem rade često na mestu pravnica, dok su muškarci programeri, konsultanti, na pozicijima gde su zarade daleko veće.

„Imamo efekat segregacije u sektorima, to znači da se žene koncentrišu u sektorima sa prosečno nižim zaradama, ali imamo i efekat segregacije u zanimanjima, gde čak i u istim sektorima muškarci i žene obavljaju različita zanimanja koja su nagrađena različitim zaradama“, napominje naša sagovornica.

Najbolje praćenje platnog jaza jeste, kako kaže, kada se prilagode svi pokazatelji koji kontrolišu sve uslove koji mogu uticati na jaz, poput sektora, staža, nivoa obrazovanja i zanimanja.

„Čak i kada uzmete žene i muškarce istih karakteristika, opet dođete da jaza ima, on je manji, ali ga ima i on se smatra nekom vrstom diskriminacije i to je ono što imamo čak i kada se radi o istim zanimanjima i istom obrazovanju. Postoji jedna skrivena diskriminacija i kada se pregovara o platama i definišu zarade, žene obično bivaju manje nagrađene“, naglašava Babović.

Osim toga, na jaz utiče i to, napominje, što je žena mnogo manje na rukovodećim položajima, tek četvrtinu rukovodećih mesta zauzimaju žene.

Na same zarade, ističe ona, efekat brige o porodici i ne utiče previše, to više određuje uopšte izlazak žena na tržište rada. Babović podseća da žene vode glavnu brigu o deci i lakše se odlučuju da rade kraće ili od kuće, što za muškarce nije baš uobičajeno.

„Malo je muškaraca koji će brigu o porodicu staviti na prvo mesto, a tek onda karijeru, a od žena se nekako to očekuje“, kaže Babović.

Jaz u zaradama reflektuje sistemske uslove na tržištu rada, napominje, ali i skrivene oblike diskriminacije.

„Kada plaćaju ženu, kod poslodavaca postoji tendencija da mogu manje da vrednuju njen rad. Niko to otvoreno neće priznati, ali se to na kraju vidi, vidi se da je to sistemski jer u istim uslovima i u istim sektorima žene imaju manje zarade“, ističe Marija Babović.

Na ispravljanju toga mora da se radi ozbiljno i na promeni politike, ali i vrednosti i stavova, smatra ona, a kao pozitivan primer navodi Island, gde su muškarci predložili da se njihove zarade smanje, a koleginicama podignu kako bi bili na istom nivou.

„To traži opsežnu akciju i nema tih primera mnogo, svuda je jaz prisutan i poslednji put kada sam gledala i najnaprednije zemlje u pogledu rodne ravnopravnosti i kod njih postoji taj jaz, i u Švedskoj ćete naći da se žene koncentrišu u sektoru socijalne zaštite“, naglašava Marija Babović.

Tradicionalno nepovoljniji položaj žena na tržištu rada, smatraju u RZS, ogleda se u znatno nižoj stopi zaposlenosti i višoj stopi nezaposlenosti i stopi stanovništva van radne snage u populaciji žena u odnosu na populaciju muškaraca.

Stopa zaposlenosti žena prošle godine je, prema podacima iz Ankete o radnoj snazi, bila 41,3 odsto, što u odnosu na 2020. predstavlja povećanje od 1,2 odsto, dok je kod muškaraca ta stopa u istom periodu porasla za 1,8 odsto, tako da je prošle godine bila 56,5 odsto.

S druge strane, stopa nezaposlenosti žena povećana je za 1,9 odsto na 12,1, dok je stopa nezaposlenosti među muškarcima 10,2 odsto.

Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko kaže za Danas da su žene čak i na tim najvišim nivoima obrazovanja češće na zanimanjima gde imaju manje „turnirskih“ karakteristika.

„Turnirske karakteristike u stvari znače da je struktura nagrađivanja takva da pobednik nosi skoro sve. Manja razlika je u uslovno rečeno tim mirnijim zanimanjima, na univerzitetima, među doktorima, ali kada govorimo o lekarima, retko naletite na ženu hirurga“, kaže Arandarenko.

Zašto je razlika u platama tako velika jako je komplikovano, napominje on, može da bude do nasleđa, do toga što smo mala zemlja koja preuzima određene obrasce, ali dodaje da su u privatnom sektoru velike razlike.

„Obrazovanje je u korelaciji sa zanimanjem, i kada tako gledate, ti sa najvišim obrazovanjem, češće su to muškarci koji zauzimaju pozicije koje su plaćene jako dobro. Onda to gura razliku“, kaže naš sagovornik.

Arandarenko kaže da u turnirima češće učestvuju muškarci i da su oni plaćeniji, ali da ne znamo da li je to zato što su agresivniji ili žene dele pažnju između porodice i karijere.

„Žene češće učestvuju u profesijama koje donose malu premiju, kada dođete na top funkciju, nemate tako veliku premiju. Osim toga, bitan je za plate i taj kontinuitet u radnom iskustvu i to utiče na platu i kada imate manje godina i iskustva i to utiče na platu“, ističe Arandarenko.