MAT: BDP za prvih deset meseci veći za 3,8 odsto, spoljnotrgovinski deficit skoro osam milijardi evra

Trend industrijske proizvodnje ostao je na rastućoj putanji, uprkos negativnim rizicima koji dolaze od ekonomskih kretanja kod najvažnijih trgovinskih partnera iz evrozone.

Dinamika industrijske proizvodnje

Industrijska proizvodnja je u prvih 10 meseci 2024. godine veća za 3,3 odsto u odnosu na isti period 2023, a u samom oktobru međugodišnji rast proizvodnje iznosi 8,1 odsto. Međugodišnji rast je ostvaren u sva tri sektora, u prerađivačkoj industriji, 9,1 odsto, u snabdevanju električnom energijom, gasom, parom i klimatizaciji, 7,8 odsto i u rudarstvu – 0,4 odsto.

U poređenju sa prethodnim mesecom, zabeležen je rast proizvodnje u ukupnoj industriji (0,9 odsto) i u sektoru snabdevanje električnom energijom, gasom i parom (9,6 odsto). U prerađivačkoj industriji nije bilo promene, dok je u rudarstvu zabeležen pad od 4,9 odsto.

Međugodišnji rast prerađivačkog sektora u prvih deset meseci ove godine počiva na proizvodnji osnovnih metala koja je zabeležila rast od 35,1 odsto, proizvodnji računara, elektronskih i optičkih proizvoda sa rastom od 83,3 odsto, proizvodnji proizvoda od gume i plastike koja je porasla za 13 odsto. Značajan rast zabeležili su i prehrambena industrija (5,2 odsto) i proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina, sa rastom od 12,6 odsto.

U 16 od 24 oblasti prerađivačke industrije u oktobru je ostvaren rast u odnosu na isti mesec 2023. godine, a one čine gotovo 61 odsto ukupnog Indeksa industrijske proizvodnje.

Najveći rast ostvaren je u proizvodnji računara, elektronskih i optičkih proizvoda, čak 103,6 odsto, dok je hemijska industrija povećala proizvodnju za 42,7 odsto.

„Neočekivano povoljnu i stabilnu dinamiku rasta uspostavila je oblast proizvodnja prehrambenih proizvoda, koja ima najveće učešće u ukupnoj industriji od 14,9 odsto i učešće od 19,7 odsto u prerađivačkoj industriji. U oktobru je zabeležen međugodišnji rast od oko 1,4 odsto“, navodi se u posldnjem broju MAT-a.

S druge strane, najveći pad zabeležila je proizvodnja kože (20,2 odsto), proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda (7,4 odsto), proizvodnja tekstila (6,9 odsto) i proizvodnja odevnih predmeta (6,5 odsto).

Spoljnotrgovinska razmena

U odnosu na oktobar 2023. godine vrednost robne razmene uvećana je za 6,8 odsto, odnosno za 390 miliona evra. Robni izvoz je iznosio 2,57 milijardi evra, što je rast od 4,4 odsto. Uvoz robe je iznosio 3,5 milijardi evra i povećan je za 8,7 odsto. Kao rezultat, deficit u robnoj razmeni iznosio je 960 miliona evra, što predstavlja rast od 22 odsto.

Kumulativno posmatrano, u periodu januar-oktobar 2024. vrednost spoljnotrgovinske razmene iznosila je 56,66 milijardi evra, što je za 4,1 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. Istovremeno, vrednost izvoza iznosila je 24,45 milijardi evra (za 1,9 odsto više), a vrednost uvoza 32,2 milijarde evra (za 5,7 odsto više).

Ukupan trgovinski deficit za prvih deset meseci ove godine iznosio je 7,75 milijardi evra, što je za skoro 20 odsto više nego prethodne godine. Nešto više od tri četvrtine, 76 odsto, robnog uvoza pokriveno je izvozom.

Prerađivačka industrija, koja ima najveće učešće u ukupnom robnom izvozu (87,1 odsto), ostvarila je kumulativni rast izvoza od 3,2 odsto i međugodišnji rast od 5,9 odsto u oktobru 2024. godine. Sledeći po učešću (5,5 odsto) bio je sektor rudarstvo sa kumulativnim rastom od 7,7 odsto.

Oblasti sa najslabijim izvoznim performansama bili su proizvodnja električne opreme (pad od 7,7 odsto) i proizvodnja nepomenutih mašina i opreme (pad od 12,6 odsto).

Posmatrano prema apsolutnoj vrednosti, u periodu januar-oktobar izvozni prihod vredniji od dve milijarde evra realizovalo je četiri oblasti prerađivačkog sektora: Proizvodnja električne opreme, Proizvodnja prehrambenih proizvoda, Proizvodnja motornih vozila i prikolica i Proizvodnja osnovnih metala.

Kao što se može videti, spoljnotrgovinska razmena najveća je sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice EU čine 58,6 odsto ukupne razmene, među kojima Nemačka zauzima lidersku poziciju sa udelom od 13,8 odsto. Kina je drugoplasirana sa 10,1 odsto, ali je kod uvoza praktično dostigla nemački udeo (13,2 odsto), dok sa Azerbejdžanom vrednost trgovine raste zbog uvoza gasa.

„Srbija je ove godine na tržištu Kine i Turske pronašla alternativu za prigušenu tražnju iz EU, pa je tako izvoz robe iz Srbije u Kinu povećan za 65 odsto ili 531 milion evra, a izvoz u Tursku za 80 odsto, odnosno 300 miliona evra. Međutim, osetno je
smanjena vrednost ukupne robne razmene sa Ruskom Federacijom (za 498 miliona evra), pri čemu je udeo u razmeni redukovan sa 4,3 odsto na 3,2 odsto)“, navodi se u MAT-u.