MAT: Inflacija u Srbiji u julu bila 3,1 odsto, a u EU 2,5, najviše rastu cene u građevinarstvu

U julu ove godine veću međugodišnju inflaciju od Srbije je imalo samo nekoliko zemalja EU – Luksemburg (3,3 odsto), Rumunija (3,8 odsto), Litvanija (4,3 osto), Mađarska (4,7 odsto), Poljska (4,7 odsto) i Estonija (4,9 odsto).

Podaci o ukupnoj industrijskoj proizvodnji, i posebno, o proizvodnji prerađivačke industrije i dalje se, kako se navodi, ne uklapaju u očekivanja o ubrzavanju privredne aktivnosti, zasnovana na rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) u drugom kvartalu.

„U aprilu ove godine je došlo do vanrednog skoka međugodišnjeg priraštaja industrijske proizvodnje od 33,4 odsto, jer su u bazu za obračun ušli rezultati iz aprila prošle godine, kada je vrtoglavo pala zbog pandemije, međutim kumulativni međugodišnji rast u periodu januar-jul redukovan je na 7,8 odsto“, naveli su stručnjaci MAT-a.

Urednik MAT-a Ivan Nikolić je u autorskom tekstu u MAT-u „Rast cena elemenata i materijala za ugrađivanje u građevinarstvu u Srbiji“ naveo da cene metala na međunarodnom robnom tržištu od aprila 2020. godine dramatično rastu i sredinom ove godine su na istorijskom maksimumu.

„Rast je vođen, pre svega, optimizmom u pogledu ubrzanja globalnog privrednog rasta, naročito oporavkom industrijske i građevinske aktivnosti, tranzicijom ka zelenoj ekonomiji, ali i poremećajima u radu rudarskih kompanija zbog širenja pandemije“, ocenio je Nikolić.

Države su, prema rečima Nikolića, kao izlaz iz krize prouzrokovane pandemijom, opredelile značajna finansijska sredstva za kapitalne projekte i razvoj infrastrukture, a to je uticalo na porast tražnje za elementima i materijalima za ugradnju u građevinarstvu, te je i na globalnom nivou stvoren veliki disbalans između ponude i tražnje.

Za vreme pandemije zabeležena je, prema Nikoliću, interesantna pojava, a to je da su građani diskrecioni dohodak inicijalno planiran za godišnji odmor preusmeravali u adaptaciju životnog prostora te raste potražnja za građevinskim materijalom, ali i građevinskim mašinama sa značajnim učešćem čelika u proizvodnji.

„Zbog toga rastu cene tih proizvoda koje se prenose u određenoj meri i na troškovne pritiske u domaćoj industrijskoj proizvodnji. Značajan rast cena domaćih proizvođača sirovog gvožđa, čelika i ferolegura i elemenata i materijala za ugradnju u građevinarstvu neminovno dovodi do rasta cena u građevinskom sektoru“, naveo je Nikolić.

Istakao je da su problemi oko nabavke sirovina i repromaterijala bili najizrazitiji u proizvodnji plastičnih masa i da proletos nigde nije bilo polietilena i polipropilena, neophodnih za proizvodnju plastike.

Istovremeno, poskupela je sirova nafta na svetskom tržištu, koja je takođe bitna za tu proizvodnju, uz zastoj u radu velikih petrohemijskih kapaciteta u Americi i Kini.

Najveći rast od 33 odsto u aprilu imale su cene ploča, listova, cevi i profila od plastike i trenutno su veća za 40 odsto u odnosu na isti period 2020. godine. Bitumen za puteve koji se proizvodi od derivata nafte poskupeo je u julu za 4,6 odsto.

Tim rizicma iz međunarodnog okruženja za povećanje cena mogli bi, po oceni Nikolića, da se pridruže uticaji ambicioznog državnog programa Srbije o subvencija za zamenu stolarije, kotlova za grejanje i izolaciju.

„Ukoliko bi usled izuzetne zainteresovanosti građana tražnja za ovim proizvodima jednokratno eskalirala u meri da bitno premaši domaće proizvodne kapacitete ishod bi neminovno bila viša cena ovih proizvoda. Zato je dobro da se program sprovodi na srednji rok, nikako jednokratno“, rekao je Nikolić.

Dugoročno posmatrano, cena gvožđa, čelika i ferolegura će, kako je naveo, verovatno rasti i nakon 2021. godine. Na to bitno utiče odluka Kine da smanji proizvodnju sirovog čelika korišćenjem zastarelih kapaciteta, a u cilju redukovanja emisije štetnih gasova.

I tražnja bakra će, prema oceni Nikolića rasti jer je ovaj crveni metal dobar provodnik toplote i električne energije i ključni je materijal u proizvodnji električne opreme, industrijskih mašina i koristi se u građevinarstvu.

Tokom juna 2020. Kina je zabeležila najveći mesečni uvoz bakra jer solarni paneli i vetro-turbine zahtevaju 12 puta veću količinu bakra u odnosu na proizvođače struje prethodne generacije, dok elektromobili koriste četiri puta veću količinu bakra u odnosu na onu koja se koristi u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

„‘Zelena revolucija’ kreira značajnu potražnju za bakrom i cena ovog metala je u poslednjih godinu dana porasla za 90 odsto, a zbog antimikrobnih svojstava bakra rađaju se i potpuno novi izvori potražnje za bakrom, kao što je potražnja u sferi zdravstva koja je podstaknuta pandemijom“, naveo je Nikolić.