MAT: Nema kapitalnih projekata

Ali problem je što je za tih 11 meseci realizovano samo 63,4 milijarde dinara kapitalnih rashoda, što je za trećinu manje od iznosa koji je Zakonom o budžetu bio predviđen za 2017.

Do toga dolazi jer se predviđaju sredstava u budžetu, a nema spremnih projekata u koje bi se to moglo uložiti, istakao je Stamenković na predstavljanju novog broja časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

On je rekao da se dinamika investicija u Srbiji popravlja, ali je još nedovoljna i investicije moraju da rastu brže, a potrošnja sporije.

Da bi investicije dostigle udeo od 25 odsto BDP, i time obezbedile stabilan dugoročni privredni rast, njihov prosečan godišnji rast bi morao biti između 11 i 12 odsto, naveo je on.

Prema njegovoj oceni, ključni strukturni problem Srbije je nizak tehnološki nivo proizvodnje koji ne generiše rast, pa zbog toga subvencije za otrtvaranje radnih mesta ne utiču na rast investicija i privrede, već mogu biti i kontraproduktivne.

Kako je Stamenković, država plati nekom investitoru za otvaranje radnih mesta u nekonkurentnoj proizvodnji, a kada istekne period subvencija, investitor to zatvara.

Srbija bi u narednoj deceniji morala da dostigne privrednu stopu rasta od najmanje petodsto godišnje, kako bi krajem decenije dostigla prosečan dohodak po glavi stanovnika u jugoistočnoj Evropi, izjavio je Stamenković.

Prema njegovim rečima, pretpostavke da se obezbedi takav rast nisu samo dobra volja, već i ubrzani rast investicija, modernizacija infrastrukture i efikasniji javni sektor, tehnološka modernizacija i kvalitetnije obrazovanje.

Kako je rekao, novac za infrastrukturene prijekte bi mogao da se usmeri iz koncesije za Aerodrom.

U uslovima fiskalne konsolidacije i suženog fiskalnog prostora, zemlja je upućena na struktuurne reforme, pre svega na reformu javnog sektora, što je uslov za podizanje stope privrednog rasta do nivoa koji bi obezbedio smanjivanje zaostajanja Srbije, povećanog zapošljavanja i opšteg nivoa stadarda građana, naveo je Stamenković u analizi u novom broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Urednik MAT Ivan Nikolić je ocenio da država prihvata investitore niskog tehnološkog procesa proizvodnje, pa iako oni zapošljavaju i izvoze, ne doprinose rastu.

Zbog toga bi, kako je rekao, investicije ubuduće trebalo preusmeriti na investitore koji će popraviti tehnološku privrednu strukturu u Srbiji.

Nikolić je naveo da se javni dug Srbije brzo smanjuje.

Javni dug je u odnosu na decembar 2016. niži za gotovo 1,4 milijarde evra, a još značajnije je da je ta redukcija poslednica smanjenja spoljnog duga za čak 1,65 milijarde evra, podvukao je on, ali je upozorio da nije dobro što zbog većeg uvoza raste spoljnotrgovinski deficit.