MAT: Od novembra pada privredna aktivnost Srbije

„Ukupna industrijska proizvodnja u novembru je međugodišnje opala za 1,4 osto, a desezonirano za dva odsto“, naveo je Stojan Stamenković u novom broju MAT-a.

Dodao je da se u periodu januar-novembar međugodišnji rast proizvodnje ukupne industrije održao zahvaljujući rastu proizvodnje elektroprivrede za 6,6 odsto i rudarstva za 7,2 odsto, ali je u novembru sveden na 0,1 odsto.

Istakao je da je će proizvodnja prerađivačke industrije u 2020. godini biti nešto manja nego u 2019. godini jer je u novembru međugodišnje pala 3,8 odsto, što je najveći pad posle maja.

U periodu januar-novembar prerađivačka industrija je, kako je naveo, kumulativno manja za 0,4 odsto.

Najbrže je, prema navodima Stamenkovića, rastao i trenutno najsporije opada trend proizvodnje trajnih proizvoda za široku potrošnju, koji je u novembru za 23,5 odsto iznad proseka prethodne godine.

„Prema podacima Ministarstva finansija, ukupan javni dug Srbije na dan 30. septembra 2020. godine iznosio je 26,6 milijardi evra, što je 56,7 odsto procenjenog bruto domaćeg proizvoda (BDP)“, naveo je urednik MAT-a Ivan Nikolić.

Od toga se, prema njegovim rečima, 11,2 milijarde evra ili 23,9 odsto procenjenog BDP-a ili 42,2 odsto ukupnog javnog duga odnosi na unutrašnji dug, a 15,4 milijarde evra na spoljni javni dug, što je 32,8 odsto procenjenog BDP-a ili 57,8 odsto ukupnog javnog duga.

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), koji se razlikuju od podataka Ministarstva finansija, ukupan spoljni dug Srbije je, prema rečima Nikolića, u periodu januar-septembar 2020. godine povećan za 2,5 milijardi evra i na kraju septembra 2020. godine je iznosio 30,7 milijardi evra, dok je u istom periodu njegovo učešće u procenjenom BDP-u povećano na 66,4 odsto u odnosu na 61,5 odsto na kraju 2019. godine.

Spoljni dug javnog sektora obuhvata dug države u koji je uključen dug Kosova po kreditima koji su zaključeni pre dolaska misije KFOR-a, neregulisan dug prema Libiji i klirinški dug prema bivšoj Čehoslovačkoj, dug Narodne banke Srbije, lokalne samouprave, fondova i agencija koje je osnovala država i dug za koji je izdata državna garancija.

Spoljni dug javnog sektora, kako je rekao Nikolić, tokom prvih devet meseci 2020. godine povećan je za 1,3 milijarde evra, na 15,2 milijarde evra, a to povećanje je pre svega rezultat zaduženja po osnovu emisije dugoročnih hartija od vrednosti (HoV) države.

Prema njegovim rečima učešće javnog sektora u ukupnom spoljnom dugu je smanjeno na 48,8 odsto u odnosu na 49,1 odsto na kraju 2019. godine, dok je njegovo učešće u procenjenom BDP-u povećano na 32,8 odsto u odnosu na 30,2 odsto na kraju 2019. godine.

U periodu januar-septembar 2020. godine, spoljni dug privatnog sektora povećan je za 1,2 milijarde evra, na 15,6 milijardi evra.

Učešće privatnog sektora u ukupnom spoljnom dugu je u prvih devet meseci 2020. godine smanjeno na 50,2 odsto u odnosu na 50,9 odsto na kraju 2019. godine.

„Spoljni dug banaka je u periodu januar-septembar 2020. godine povećan za 447,4 miliona evra, na 3,9 milijardi evra, čime je učešće banaka u ukupnom spoljnom dugu privatnog sektora povećano na 24,7 odsto u odnosu na 23,7 odsto na kraju 2019. godine“, naveo je Nikolić.

U istom periodu, prema njegovim rečima, spoljni dug preduzeća povećan je za 732,5 miliona evra, na 11,7 milijardi evra.

Spoljni dug fizičkih lica je u prvih devet meseci 2020. godine povećan za 1,2 miliona evra, na 15,8 miliona evra.