MAT: Oživljavanje industrije bez oporavka evrozone malo verovatno

Od ovih 2,6 odsto, čak 2,1 procentna poena se odnose na snabdevanje električnom energijom, gasom i parom. Rudarstvo nije ostvarilo nikakav rast, a preostalih 0,5 procentnih poena industrijskog rasta došlo je od prerađivačke industrije.

Sve do juna industrijska aktivnost se kretala oko nule, ali od jula je počela da beleži mesečni priraštaj proizvodnje od 0,29 odsto.

U MAT-u postavljaju pitanje da li će industrija i u 2024. godini pokazati otpornost na spoljne pritiske i geopolitičke potrese uz napomenu da je oživljavanje prerađivačke industrije, dok ekonomija evrozone posustaje, malo verovatno.

U MAT-u navode da je međugodišnji pad fizičkog obima proizvodnje u evrozone u novembru iznosio 6,8 odsto, a u Nemačkoj, našem najvažnijem trgovinskom partneru-4,9 odsto.

Oni mogućnost za pokretanje prerađivačke industrije u Srbiji vide u masovnijoj proizvodnji modela Panda u Fijatovoj fabrici u Kragujevcu.

„Cela priča u vezi sa prerađivačkom industrijom se i dalje svodi na eksterna ograničenja: negativne efekte usporavanja svetske i evropske privrede, pre svega, na rat u Ukrajini i sankcije Rusiji, te povećanu neizvesnost usled izraženih geopolitičkih tenzija, kao i zaoštrene globalne finansijske uslove zbog visoke inflacije“, navode u MAT-u.

U decembru je, deveti mesec zaredom, spoljnotrgovinska razmena smanjena. U odnosu na decembar 2022. godine smanjenje je iznosilo 3,7 odsto.

Za celu prethodnu godinu kumulativni pad razmene iznosio je 1,7 odsto, čemu je doprineo pre svega pad uvoza od 5,5 odsto i rast izvoza od 3,7 odsto. Ovo je dovelo do smanjenja robnog deficita od 28 odsto.

Na pad uvoza je najviš uticao pad uvoza energije od 25 odsto u odnosu na 2022, kao i pad intermedijarnh proizvoda za sedam odsto.

Tokom 2023. godine spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Zemlje članice EU čine 59,7 odsto ukupne razmene.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, Nemačka je dodatno ojačala svoju lidersku poziciju po značajnosti robne razmene sa Srbijom – njen udeo u ukupnoj razmeni lane je uvećan na 14 odsto (rast od 1,6 procentnih poena u odnosu na 2022. godinu), dok je udeo u robnom izvozu izneo 15,1 odsto (rast
od 1,4 procentnih poena u odnosu na 2022. godinu).

MAT prognozira da će u 2024. godini godišnji rast industrije iznositi dva odsto, a prerađivačke industrije jedan odsto.

Oni očekuju da međugodišnja inflacija u decembru ove godine padne na 3,5 odsto, dok će maloprodaja porasti na 6,5 odsto.

Oni računaju i da će izvoz ove godine pasti za 1,5 odsto, dok očekuju rast uvoza od čak osam odsto.