Matić: Brašna, ulja, mleka, mesa ima dovoljno, trgovci poštuju uredbe o maksimalnoj ceni

Matić je, gostujući na RTS, rekla da bi brašno od ponedeljka trebalo da bude rasporedjeno proizvodjačima po ceni od 33 dinara po kilogramu.

Podsetila je da je maksimalna proizvodna cena tzv. hleba „sava“, od brašna „tip 500“, 38,68 dinara, dok cena u prodavnicama može ići najviše do 46 dinara, navodeći da je kontrolisana primene uredbe o maksimalnoj ceni tog hleba.

„Naravno da je bilo i prijava, imali smo preko 500 inspekcija na terenu. Samo je 17 prijava bilo osnovano, gde je dolazilo do nekih prekoračenja. Negde su bile prekoračene marže, negde nije bilo dovoljnog procenta hleba u tim radnjama ili možda sastav hleba nije bio kakav je trebalo da bude“, rekla je Matić.

Istakla je da su se trgovci načelno pridržavali uredbe o ceni hleba, ali i ostalih osnovnih životnih namirnica.

„Кada pričamo o drugoj uredbi koja se odnosi na par osnovnih životnih namirnica – brašno, šećer, ulje, svinjski but, mleko, moram isto da kažem da smo od ukupnog broja kontrola, mislim da je bilo oko 200 kontrola, imali dve prijave i u jednom maloprodajnom objektu jeste utvrdjeno prekoračenje cena“, kazala je Matić i dodala da je snabdevenost osnovnim životnim namirnicama zadovoljavajuća.

Govoreći o elektronskoj trgovini, ministarka je napomenula da je kovid-19 doveo do toga da gradjani više kupuju preko interneta.

„Sama praksa je naše potrošače uverila da mogu da veruju onlajn trgovcima, odnosno da je internet prodaja takodje apsolutno sigurna i dobra ukoliko kupujemo od registrovanih prodavaca“, rekla je Matić i dodala da broj transakcija iz godine u godinu raste – samo za deset meseci ove godine zabeležen je porast od 80 odsto.

Objasnila je i da je medju prijavama potrošača samo sedam odsto onih koje se odnose na kupovinu preko interneta, a kao razlog navela je da je elektronska trgovina dobro regulisana zakonom.

„Čak negde uživaju veća prava potrošači koji kupuju onlajn. Rokovi za zamenu su kraći, imate prava da u roku od 14 dana vratite artikal, ne morate čak ni da objasnite zbog čega, jednostavno ste se predomislili“, rekla je ministarka.

Kazala je i da su potrošači u ovoj oblasti dobro zaštićeni – ukoliko kupuju od trgovca koji je registrovan.

„Mi često u komunikaciji sa potrošačima ne možemo da pomognemo zato što su kupili preko društvenih mreža Instagrama, Fejsbuka, od prodavaca koji nisu registrovani. Naša prva preporuka je – pogledati da li je trgovac registrovan, ukoliko nije, nemate pravo da se žalite“, rekla je Matić.

Dodala je da su potrošači često zavedeni niskim cenama i primamljivim akcijama, te se zbog toga odlučuju na rizik da kupuju preko tih profila.

„I kada se ispostavi da je ta roba falsifikovana ili da ne odgovara onome što je naručio, više ne možemo da pomognemo u smislu da on svoje potrošačko prava zadovolji, nego moramo da upućujemo krivične priajve zato što je neko neregistrovan“, rekla je Matić.

Dodala je da bilo ko može biti nelegalni prodavac na internetu, te da se najčešće na taj način prodaje obuća, odeća, galanterija.

Ono što je najopasnije i što najviše zabrinjava, kako je navela jeste nelegalna prodaja igračaka, kozmetičkih i drugih preparata.

„Zato se u tom domenu posebno vodi jedna koordinirana inspekcijska aktivnost i sa Ministarstvom finansija i Upravom carina i sa svim ostalim resornim inspekcijama, kako bismo takve pojave sprečili jer one su posebno opasne po zdravlje“, istakla je ministarka Matić.