Foto: Darko EkerRadnici u Vrbasu, njih oko 200, dobili su od svog bivšeg poslodavca „Matijevića“ opomenu pred tužbu u kojoj se traži da vrate deo otpremnine, koja im je, kako tvrde iz ove kompanije, sračunata više nego što treba. Optuženi su tako za „bespravno bogaćenje“.
Priča je počela krajem 2021. godine kada je „Matijević agrar“ postala većinski vlasnik kompanije „Mirotin grupe“ iz Vrbasa u čijem je sastavu poslovalo Poljoprivredno preduzeće „Sava Kovačević“ iz Vrbasa, čiji su radnici uskoro kao tehnološki višak ostali bez posla, a sada će izgleda morati da vrate i deo dogovorene otpremnine.
Kako piše u opomeni pred utuženje, greškom je sračunat bruto, umesto neto iznos njihovih zarada prilikom računanja visine otpremnine, zbog čega bi trebalo da vrate oko trećine cifre koju su dobili.
Radnici kažu kako je ovo klasično iživljavanje nakon dobijanja otkaza, jer je prosek zarada izručunat upravo onako kako to zakon i resorno ministarstvo preporučuju, kao i da većina njih ne bi pristala na ove umanjene cifre koje je kompanija „Matijević“ obračunala ponovo, godinu i po dana nakon njihovog otkaza.
U proseku su radnici dobili nekoliko hiljada evra i kako dodaju, pare su većinom potrošili, jer su od nečeg morali da žive nakon što je novi poslodavac zatvorio sve što su godinama stvarali. Novce tako ne nameravaju da vrate, jer ih nemaju.
„Kada su kupili firmu, sve je zatvoreno, a radnicima je ponuđena otpremnina. To da je neko u računovodsvu pogrešio, ne pije vodu. Verovatno se neko naknadno setio da bi mogao da nas maltretira pa su to i učinili. Mi se evo bespravno bogatimo na svu ovu svoju muku“, rekla je jedna radnica PP „Sava Kovačevič“.
Kako dodaje, njihov bivši gazda se uhvatio za jednu presudu Apelacionog suda gde je dosuđeno da računanje zarade prilikom isplate otpremnine bude u neto iznosu, dok iz Ministartva za rad imaju suprotne preporuke, odnosno da to bude bruto iznos.
Neki radnici su dobili opomenu pred utuženje, drugi opet nisu. Onima koji su među poslednjima dobili otkaze, isplaćena je umanjena cifra, odnosno neto iznos.
Kako piše u zahtevu za vraćanje više otpremnine koja je stigao na adrese radnika, „obračun otpremnine izvršen je očiglednom greškom obračunskog radnika prema tromesečnom proseku bruto zarade koja je isplaćena za poslednja tri meseca pre isplate otpremnine. Kako je Apelacioni sud u Novom Sadu u presudi broj 955/23 utvrdio da se pod pojmom „isplaćene zarade“ ima za smatrati zarada u neto iznosu, „Sava Kovačević“ je pretrpeo štetu, jer vam je isplaćena otpremnina u većem iznosu nego što vam pripada“.
Kako su naveli na kraju opomene, ukoliko radnici ovu razliku ne nadomeste u roku od osam dana, podneće tužbu nadležnom sudu radni prinudne naplate.
„Zatvorena je farma muznih krava kojih je bilo oko 820, a ukupno smo imali oko 2.000 grla sa farmom tovnih junadi, gde smo nekada držali i ovce. Preorano je 65 hektara voćnjaka. Bioenergana je prestala sa radom, kao i doradni centar, sušara i pecara, gde smo proizvodili prirodne sokove. Ostale su samo njive, traktori i traktoristi. Ljudi su postali višak zato što nisu imali više gde da rade. Radna mesta su ugašena u tišini, nije bilo talasanja, ali sada su ljudi besni. Bilo je teško tih dana kada su ljudi odlazili sa posla, svi su bili preplašeni. Ali sigurno je da se znalo pod kojim uslovima odlaze, to je bilo jasno predočeno. Sad posle godinu i više dana oni menjaju uslove“, rekao je Ilija Bjelica nekadašnji radnik u PP „Sava Kovačević“.
Kako dodaje, on za sada nije dobio od novog direktora PP „Save Kovačevića“ opomenu da je dužan za višak otpremnine. Ističe da radnici sa kojima je pričao nemaju nameru da vraćaju novce, jer su ih većinom potrošili.
„Od ovih mojih kolega koji su radili sa mnom u ratarstvu, sada su neki u obezbeđenju, kao i ja. Male su plate, ali je tu najlakše doći do posla. Drugi se nisu još ni snašli, idu na sezonu u njive. Novci su sigurno potrošeni, a ljudi su u neizvesnosti, ne znaju šta će biti“, nastavio je Bjelica.
Pravnik Milan Predojević iz Infostuda u svom autorskom tekstu kaže da s obzirom na zakonsku formulaciju „isplaćena zarada“ postoje u praksi nedoumice oko toga šta se pod tom zaradom podrazumeva, odnosno da li je reč o bruto ili neto zaradi, Ministarstvo rada je u svojim mišljenjima iz 2011. i 2015. godine zauzelo stav da se radi o bruto zaradi, koja obuhvata neto zaradu i poreze i doprinose koji se plaćaju iz zarade.
„Imajući u vidu da Zakon o radu definiše da se pod zaradom smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade deo poreza i doprinosa koji idu na teret zaposlenog, a ne na teret poslodavca, Ministarstvo rada je mišljenja da kod izračunavanja visine otpremnine treba računati trećinu zarade koju čini neto iznos plus porezi i doprinosi koji se plaćaju iz zarade. Za razliku od Ministarstva rada, većina sudova (uključujući i Ustavni sud postupajući u jednoj ustavnoj žalbi iz 2015. godine) zauzela je stav da je visina osnovice za obračun otpremnine vezana za isplaćenu, to jest neto zaradu koja zaposlenom pripada nakon uplate poreza i doprinosa iz bruto zarade, a ne obračunatu zaradu, odnosno njenu bruto vrednost“, napisao je Predojević.
Kako dodaje, bilo bi poželjno da sudovi promene ovakvu praksu jer ima pravnog osnova da se pod isplaćenom zaradom smatraju i porezi i doprinosi koji se plaćaju iz zarade, pored nesporne neto zarade, jer je i taj deo zarade isplaćen, samo što je automatski prebačen na račune javnih prihoda na koje se plaćaju porez i doprinosi za socijalno osiguranje.
Ipak je reč o sastavnom delu zarade po Zakonu o radu, samo je poslodavac dužan da taj deo plate u ime zaposlenog uplati na odgovarajuće račune službi koje rade naplatu javnih prihoda.
Iz kompanije „Matijević“ nisu odgovorili na naša pitanja zašto su odlučili da posle više od godinu dana od otkaza radnicima obračunaju neto umesto bruto zaradu.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
