Matijević privatizovao kompaniju Energo-Zelena za 5,1 milion evra

Matijević je Energo-Zelenu kupio po početnoj ceni od 5,1 milion evra, koja je upola niža od procenjene vrednosti na dan 31. decembar 2023. godine.

Biznis.rs je već pisao o tome da u prethodna dva pokušaja nije bilo zainteresovanih kupaca za kompaniju iz Inđije koja se bavi preradom neškodljivog otpada životinjskog porekla.

Ministarstvo privrede je 3. septembra 2024. godine po treći put objavilo javni poziv za učešće u privatizaciji Energo-Zelene, ali u tom postupku nije mogao da učestvuje svako.

Pravo na učešće na javnom nadmetanju imalo je domaće pravno lice koje ispunjava stroge kvalifikacione uslove:

• da kao pretežnu delatnost obavlja delatnost prerade i konzervisanja mesa (šifra delatnosti: 1011), koja je registrovana pre 31.12.2023. godine;
• da je samostalno ostvarilo poslovni prihod u 2023. godini u iznosu od najmanje 7,2 milijarde dinara;
• da je samostalno ostvarilo poslovni i neto dobitak u 2023. godini.

„Na predlog Komisije za sprovođenje postupka javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem, Ministarstvo privrede je, dana 7. oktobra 2024. godine, donelo Odluku kojom je za kupca proglasilo učesnika IM Matijević iz Novog Sada“, saopštilo je Ministarstvo privrede nešto više od mesec dana kasnije.

Ugovor o prodaji kapitala Energo-Zelene potpisan je 18. novembra, po prodajnoj ceni u iznosu od 5.096.954,35 evra.

„Pre zaključenja ugovora, Ministarstvo privrede je pribavilo mišljenje od Ministarstva finansija – Uprave za sprečavanje pranja novca, o nepostojanju smetnji na strani kupca za zaključenje Ugovora“, stoji u saopštenju.

Firma koja je Srbiju odvela pred arbitražu

Biznis.rs je u decembru prošle godine, kada je raspisan prvi javni poziv, pisao o Energo-Zelenoj, čiji je slučaj postao poznat široj javnosti kada je 2014. godine ta kompanija zajedno sa akcionarom, belgijskom kompanijom Zelena N.V. objavila da je pokrenula arbitražu protiv Srbije pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu (ICSID).

Kao razlog za pokretanje arbitražnog postupka navela je „značajne gubitke i štetu koja joj je pričinjena“ a tokom poslovanja u oblasti neškodljive prerade životinjskog otpada.

„Do gubitaka i štete je došlo zbog niza nedozvoljenih radnji i propusta od strane nadležnih organa Republike Srbije“, tvrdila je tada Energo-Zelena i navela da je u postrojenje u Inđiji uložila 21,5 milion evra i zaposlila više od 40 radnika, ali da se suočila sa „diskriminacijom“ ali i „nespremnošću srpske Vlade da poštuje sopstvene propise“.

Energo-Zelena tvrdila je tada da „Srbija u kontinuitetu toleriše rad i ponašanje veterinarske inspekcije koje nije u skladu sa zakonom“ kao i da je, između ostalog, posledica toga da „neki proizvođači životinjskog otpada i dve kafilerije u vlasništvu države bacaju životinjski otpad u prirodu i na taj način je zagađuju“.

Kao razlog za pokretanje arbitražnog postupka navela je „značajne gubitke i štetu koja joj je pričinjena“ tokom poslovanja u oblasti neškodljive prerade životinjskog otpada.

Država Srbija postala je vlasnik sto odsto kapitala Energo-Zelene 2019. godine, a pet godina kasnije Energo – Zelena je ponovo u privatnom vlasništvu.