Mediji: Srbija najviše ulaže u odbranu na Zapadnom Balkanu

„Podaci o rebalansima budžeta za 2020. i planovima za iduću godinu govore da ekonomska kriza uglavnom ne utiče na nabavke naoružanja u regionu i da mnoge zemlje planiraju da iduće godine povećaju izdvajanja za odbranu. Ta povećanja, koja otkrivaju podaci država regiona, NATO i MMF, događaju se i pored realnog pada BDP-a i rasta državnog duga“, navodi portal Balkanska bezbednosna mreža u uporednoj analizi vojnih budžeta zemalja regiona.

Ti podaci ukazuju da je ove godine za sektor odbrane najviše potrošila Rumunija – 5,5 milijardi dolara, zatim Mađarska 1,8 milijardu, Bugarska 1,2 milijarde, dok je Srbija za te potrebe namenila 1,04 milijardi dolara. Crna Gora od svih zemalja ima najmanji vojni budžet ali je najbliža NATO standardima po procentu izdvajanja za odbranu u odnosu na Bruto društveni proizvod.

Srbiju sledi Hrvatska koja za funkcionisanje sistema odbrane izdvaja 970 miliona, Slovenija 515 miliona, Albanija 210 miliona, Bosna i Hercegovina 174 miliona, Severna Makedonija 164 miliona i Crna Gora, koja za vojsku izdvaja 97 miliona dolara. Vlasti u Prištini za funkcionisanje bezbednosnih snaga izdvajaju nešto više od 69 miliona dolara.

Portal dodaje da Rumunija za oružane snage izdvaja najviše ne samo u apsolutnom iznosu, već i u odnosu na Bruto društveni proizvod (2,4 odsto), i da od te zemlje u NATO veće izdvajanje za odbranu u odnosu na BDP imaju samo SAD, Velika Britanija i Grčka. Budimpešta po procentu izdvajanja nacionalnog bogatstva za vojsku pripada donjem delu tabele NATO, ali je po strukturi troškova u evropskom vrhu jer investicije za naoružanje i opremu čine trećinu novca, što će se dodatno povećati u narednoj godini.

„U 2020. godini troškovi odbrane Srbije će biti oko 869 miliona evra ili odnosno 1,036 milijardi dolara, što je dva odsto BDP Srbije. Ministarstvo odbrane i VS posle rebalansa budžeta dobili su oko 83 miliona evra više, a najveći deo povećanja, oko 76 miliona evra, odnosi se na nabavke naoružanja i opreme“, navodi se.

U tekstu se dodaje da struktura srpskog vojnog budžeta posle rebalansa pokazuje veliku razvojnu tendenciju, a da bi to trebalo da se nastavi i u narednom budžetu.

Hrvatska je smanjila posle rebalansa za šest miliona evra deo budžeta za nabavke naoružanja i opreme, a štedela je i Slovenija. Albanija je najveća sredstva planirala za personalne troškove, odnosno za plate, dok je u tom smislu najnepovoljnija situacija u BiH gde čak 90 odsto svih izdvajanja za vojsku ide na personalne troškove, pa za nabavku opreme godišnje ostaje manje od milion dolara.

Severna Makedonija je ozbiljno smanjila vojni budžet zbog ekonomskih posledica korona virusa, ali je za narednu godinu planirala povećanje na 215 miliona dolara, od čega će četvrtina otići za nabavke naoružanja i opreme. S druge strane, iako Crna Gora ima u apsolutnom iznosu najmanji budžet od 97 miliona dolara, analiza pokazuje da je to blizu dva odsto BDP-a, koliko se i očekuje od članice NATO da izdvaja za odbranu pa je ta zemlja najbliža NATO standardu.

„Vlasti u Prištini završiće ovu godinu sa budžetom za svoje bezbednosne snage od 69,2 miliona evra, dok će 2021. budžet biti smanjen na 67,3 miliona evra. Struktura se menja u korist personalnih troškova, zato što se povećava broj zaposlenih u Ministarstvu bezbednosnih snaga za 403 osobe. Iznosi za nabavke i infrastrukturu smanjeni su sa ovogodišnjih 32,9 miliona na 29,9 miliona evra. Ove godine na naoružanje je potrošeno 1,46 miliona evra, a 2021. predviđen je rast na 10,8 miliona. Od tog iznosa 3,45 miliona je za pešadijsko naoružanje, 1,7 miliona na municiju“, navodi se.