Međak: Od 7,3 milijarde evra za javne nabavke Srbija potrošila 7,1 milijardu izvan Zakona o javnim nabavkama

Najveći izuzetak su bilateralni sporazumi o strateškoj saradnji sa Kinom i Rusijom, gde je potrošeno 38 odsto svih para, rekao je Međak u serijalu Kvaka 23 i ukazao da je 51 odsto ukupnih javnih nabavki potrošeno na tenderima na kojima je bio samo jedan ponuđač.

Kako je objasnio u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, pet odsto našeg bruto društvenog proizvoda je potrošeno na javnim nabavkama sa samo jednim ponuđačem, dok je prosečan broj ponuđača za godinu dana sa 2,5 pao na 2,4, što je takođe katastrofalno.

Međak je kao novitet u izveštaju označio i to što je Evropska komisija prvi put ocenila funkcionisanje demokratskih institucija i precizirao da je ono u Srbiji kategorisano kao „mešovito“, ukazujući da je to lošije od svih drugih zemalja regiona.

Prema njegovim rečima, Srbija je na skali napretka evropskih integracija u izveštaju Evropske komisije dobila ocenu 3,11, dok je u prethodnom bila ocenjena sa 3,05, što znači da je napredak od prošle godine 0,06.

Naš ukupni napredak od 2015. je 0,23. Znači, mi smo za 10 godina sa 2,88 skočili na 3,11, precizirao je Međak i konstavovao da Srbija jeste na evropskom putu, ali da ne pokazuje naznake da želi da stigne na kraj puta, jer je njenom rukovodstvu sasvim lepo da ovako ostane doveka.

Napominjući da proširenje Evropske unije (EU) sada zaista dobija na značaju i ima prioritetno mesto, pre svega zbog geopolitike, on je upozorio da su velike šanse da Srbija propusti taj voz.

Iskreno mislim da je ovo je poslednji voz za proširenje i da su države članice shvatile da je u njihovom najboljem interesu da se prošire na Zapadni Balkan, ali se to neće desiti sa zemljama koje se tome opiru, niti ih neko na silu može naterati unutra, predočio je Međak.

Ukazujući da geopolitika ide na ruku ovom nedemokratskom režimu, jer otvara prostor za razne dilove, on je objasnio da bi Srbija kontaminirala EU, sve i da je neko gurne u članstvo, ukoliko prethodno ne bi obavila svoj deo posla koji se odnosi na sankcije Rusiji, vladavinu prava, suzbijanje korupcije i javne nabavke.

Pozivajući se na izjavu premijera da Srbija ne bi bila primljena u EU sve i da uvede sankcije Rusiji, Međak je protumačio da iz toga proističe kako ćemo sankcije Rusima uvesti onog momenta kada budemo sigurni da ćemo ući u Uniju.

Kako je ocenio, „to znači mi uopšte nemano problem sa uvođenjem sankcija Rusiji, nego samo to pokušavamo da keširamo na drugoj strani“.

To je taj transakcioni odnos u kojem učestvuju i države članice, koje sa Srbijom sklapaju bilateralne sporazume, pa onda zanemare da su izbori bili nefer, rekao je Međak.

Na opasku da Srbija istovremeno izvozi i oružje u Ukrajinu, Međak je naglasio da mi stalno kompenzujemo.

On smatra da je najbolji primer kompenzacije bila priča, „izmišljena od početka do kraja“, kako nismo genocidni narod, što je pisalo na jednom zidu beogradskog aerodroma, da bi dve nedelje kasnije na istom mestu osvanula nemačka zastava, kada su došli da potpisuju sporazum o litijumu.

„E to su te kompenzacije. Znači, uhvate te u neregularnim izborima, onda moraš da kompenzuješ litijumom, uhvate su te za Banjsku, to onda moraš da kompenzuješ na drugoj strani, nisi uveo sankcije Rusiji, moraš da prodaješ oružje Ukrajini“, obrazložio je Međak.

Prema njegovom viđenju, „poenta je što će sve to zajedno omogućiti vlastima da opstanu, ali Srbiju u EU uvesti neće“.

Upitan o najavama da bi Srbiji, uprkos tome, uskoro mogao da bude otvoren novi klaster u pregovorima sa EU, Međak je uzvratio da „nama otvaranje poglavlja više nije velika stvar, već da je pitanje kada ćemo ispuniti prelazna merila iz poglavlja 23 i 24, koja se odnose na političke kriterijume..

Ako bi nam sada otvorili neka poglavlja, to bi bila transakcija zbog izvoza oružja u Ukrajinu, ali niti će Srbija zbog toga biti spremnija za članstvo, niti će se nešto epohalno desiti, osim što će režim moći da kaže „oni su i dalje naši drugari, Unija nam pomaže za unutrašnju upotrebu, pre svega prema opoziciji’, smatra Međak.

Ako zaista hoćemo da uđemo, a on iskreno misli da vlast to ne želi, jedini krupan napredak bio bi u poglavljima 23 i 24, „a videli smo šta je Crna Gora uradila“.

„Oni su izmenili zakon i počeli da hapse. I njima će uslov za zatvaranje poglavlja 23. i 24. biti da budu osuđeni oni koji su uhapšeni zbog visoke korupcije i da im imovina bude oduzeta. E to je mapa za nas“, smatra Međak, ali kaže da mu to u Srbiji nije zamislivo.

S druge strane, on misli da u Reformskoj agendi Srbije, kao uslovu za učešće u Planu rasta, postoje neke dobre strane, ali problem vidi u rokovima za njeno sprovođenje, ali i činjenici da nedostaje uvođenje sankcija Rusiji.

Međak misli i da Kosovo više nije problem, uveren da je vlast tu priču završila i uradila sve što je trebalo da uradi.

Prema negovim rečima, pregovaraće se samo kako da to bude „što manje bolno po njih, ne po Srbe na Kosovu i državu Srbiju“,

Ono što njih najviše zapravo zanima jeste ovaj deo vladavine prava i borbe protiv korupcije. To vlast najviše boli i mislim da će oko toga najveći pregovori i da se vode, predvideo je Međak.

Od novih ljudi u evropskim institucijama koji će se ubuduće baviti nama, on očekuje da se zaista posvete demokratiji i vladavini prava i procenjuje da ni države članice, zbog sopstvenih interesa, neće dozvoliti da geopolitika potpuno potisne ove teme.

Ne vidim da je moguć ukazak ovakve države u EU, rekao je Međak i ukazao da smo postali taoci i da se nalazimo u začaranom krugu, iz koga je moguće izaći ili smenom vlasti, ali ne pre 2027. godine, jer je takav izborni ciklus, ili da vlast odluči da neke stvari uradi.

Prema njegovom viđenju, to može da podrazumeva i dogovor o nekoj svebuhvatnoj ponudi koju bi vlast dobila od EU, jer stabilokratija kroz autokratiju ne može da opstane u Uniji.

Međak misli i da bi pritisak sa strane bio delotvoran za promene u Srbiji, budući da je u interesu i EU i SAD da Zapadni Balkan bude miran, naročito Srbija.

Ako mora proširenje, onda stvari moraju da se promene, ali u ovom trenutku ne umem da kažem kako bi to moglo da se dogodi, pogotovo imajući u vidu sve što se dešavalo na izborima u Srbiji, kada je Evropska komisija ćutala, umesto da reaguje posle rezolucije Evropskog parlamenta, zaključio je Međak.