Međunarodna agencija za energiju strahuje od nastajanja tenzija oko snabdevanja kritičnim metalima

„Pad cena kritičnih minerala i metala kao što su bakar, litijum ili nikl koji se koriste za sprovođenje struje ili u baterijama za električna vozila, vetroelektrane ili solarne panele, maskira rizik od tenzija koje dolaze oko snabdevanja“, saopštila je agencija u svom drugom godišnjem izveštaju o tim metalima objavljenom danas.

Agencija na 800 milijardi dolara procenjuje ukupne potrebne investicije u svetu do 2040, da bi planeta ispunila cilj fiksiran Pariskim sporazumom o klimi iz 2015. da se ograniči porast teperatua na 1,5 stepen u odnosu na preindustrijsku eru.

Prošle godine je pad cene litijuma od 75 odsto, i pad cene kobalta, nikla i grafita od 30 i 45 odsto, doveo do smanjenja cene baterija za 14 odsto u proseku, ali i do rizika da će se drastično smanjiti investicije u rudarski sektor u odnosu na prethodne godine.

Dva metala koja su pod najvećim rizikom su litijum i bakar, gde su ukazuje na znatnu razliku između izgleda za proizvodnju i za potrošnju, pokazuje izveštaj.

Potrebe za tim metalima rastu, tako je u 2023. godini, npr. prodaja električnih vozila porasla 35 odsto a postavljanje solarnih planela i energije na vetar je povećano za 75 odsto.

Uređaji za elektrolizu koji proizvode zeleni hidrogen poterban za dekarbonizaciju teške industrije ili saobraćaja imaju potrebu za metalima kao što je nikl, platina, cirkon. Njihova instalacija porasla je 360 odsto u 2023. godini, prema tom izveštaju.

IEA takođe skreće pažnju na potrebu diversifikasije snabdevanja da bi se suprotstavilo hegemoniji Kine, posebno oko proizvodnje dva ključna dela za baterije za automobile, anoda koje 98 odsto dolaze iz Kine i katoda koje 90 odsto dolaze iz te zemlje.

„Više od polovine procesa proizvodnje litijuma i kobalta se dešava u Kini. Ta zemlja dominira celim produkcionim lancem grafita u izradi baterija i u nuklearnoj industriji“, piše u izveštaju.