Meka za srpski agrar

U 2011. godini srpski izvoznici plasirali su na tržište CEFTA robu vrednu 3,2 milijarde dolara, dok je na uvoz potrošeno 1,7 milijardi dolara, tako da je suficit premašio 1,5 milijardi dolara. U strukturi razmene dominiraju proizvodi crne i obojene metalurgije, hemijske industrije, poljoprivrede i prehrambene industrije, električna energija … U izvozu Srbije najviše su zastupljeni: električna energija, proizvodi od gvožđa, šećer, pivo, bezalkoholna pića, kukuruz, hartija, karton, lekovi, ulje od suncokreta, preparati za ručno pranje rublja i posuđa, brašno, a na listi uvoznih proizvoda dominiraju: električna energija, koks, toplovaljane šipke, laka i teška ulja, lekovi, žica, mrki ugalj i lignit, drvo, cigarete, paradajz, propan, butan…

Srbija je, kao uostalom i druge članice CEFTA, još početkom 2007, u potpunosti liberalizovala trgovinu industrijskim proizvodima. Slična je situacija i sa poljoprivrednim proizvodima, gde je određen stepen zaštite ostao samo u trgovini sa Hrvatskom, dok se potpuna liberalizacija sprovodi u trgovini sa BiH, Makedonijom, Crnom Gorom, a odnedavno i sa Albanijom i Moldavijom. Dodatna liberalizacija trgovine poljoprivrednim proizvodima sa Hrvatskom, koja se primenjuje od kraja 2011. godine, podrazumeva bescarinsku trgovinu većinom poljoprivrednih proizvoda. Iz režima potpune liberalizacije izuzeti su proizvodi čije su kvote, u odnosu na prethodni nivo liberalizacije utvrđen sporazumom CEFTA 2006, povećane 200 odsto, a carine u okviru kvote svedene na nulu. Na količine koje se uvoze po iskorišćenju preferencijalne kvote primenjuju se MFN carine, odnosno carinske stope koje su snižene u odnosu na MFN carinu. Princip povećanja preferencijalnih kvota ne primenjuje se na duvan i cigarete, šećer i šećerni sirup, čiji uvoz nije dodatno liberalizovan. Takođe, za uvoz mleka u prahu u okviru preferencijalne kvote carina nije svedena na nulu, već iznosi pet odsto. Preferencijalne kvote primenjuju se u trgovini živom stokom, mesom i mesnim prerađevinama, mlekom i mlečnim proizvodima, pšenicom, kukuruzom, nekim vrstama voća i povrća, šećerom, vinom, duvanom i cigaretama. Osim ograničenja bescarinske trgovine poljoprivrednim proizvodima primenom simetričnih preferencijalnih kvota, Srbija i Hrvatska za manji broj poljoprivrednih proizvoda primenjuju princip preferencijalnih carina bez kvantitativnih ograničenja. Taj princip primenjuje se u razmeni samo tri grupe proizvoda. Osim pastrmke i šarana, na tom režimu su i sveže jagode, maline, ribizle, trešnje, višnje, kajsije, breskve, nektarine, šljive i kruške, kao i zaslađene i aromatizovane mineralne vode.

Kao i kod bilateralnih sporazuma, bescarinska trgovina sa zemljama CEFTA, odnosi se samo na robe koje imaju status domaćeg porekla. Ali, za razliku od bilateralnih sporazuma, gde se primenjuje samo bilateralna kumulacija porekla robe, koja znači da se sirovina uvezena recimo iz BiH i ugrađena u finalni proizvod izrađen u Srbiji, može bez carina izvesti samo u BiH, CEFTA sporazum omogućava dijagonalnu kumulaciju. To znači kumuliranje (sabiranje) porekla robe više zemalja iz ovog regiona, koja će imati status domaćeg porekla. Ilustracije radi, status domaćeg porekla proizvoda može da ima flaširano vino, koje je nabavljeno u Makedoniji, a punjeno u Srbiji u flaše iz Hrvatske. Takav proizvod Srbija može, bez carine, da plasira na tržište CEFTA, jer su u Srbiji urađene radnje koje premašuju minimalne operacije, definisane posebnim protokolom. Problem je, međutim, što se dijagonalna kumulacija porekla nedovoljno primenjuje u privrednoj saradnji između zemalja regiona, pa se od regionalnih privrednih komora očekuje da se više angažuju kako bi se ostvario viši nivo sektorskog povezivanja privrednih grana i delatnosti, kao i regionalna saradnja između klastera.

Poseban problem u sprovođenju CEFTA sporazuma, odnosno funkcionisanju zone slobodne trgovine predstavljaju razne vrste necarinskih barijera, kojih, prema nekim istraživanjima, ima više od sto. Necarinske barijere koje najviše opterećuju robnu razmenu svakako su komplikovane procedure na graničnim prelazima, pri čemu se posebno misli na neusklađenost rada carine i inspekcijskih službi (sanitarnih, veterinarskih, za radiologiju). Situaciju dodatno otežava nedostatak međunarodno priznatih akreditacionih i sertifikacionih tela kao i nedovoljan broj ovlašćenih laboratorija i institucija. Problem predstavlja i nepriznavanja sertifikata o kvalitetu, s obzirom na to da nisu verifikovani sporazumi o međusobnom priznavanju tih dokumenata, pa ovu vrstu kontrole obavlja svaka zemlja za sebe. To praktično znači da se svaka pošiljka robe ispituje (uzorkuje) dva puta, sa obe strane granice. Tu su i problemi u vezi sa neusklađenošću domaćih standarda i tehničke regulative sa međunarodnim standardima, kao i nedostatak adekvatne saobraćajne i druge infrastrukture. Posebno mesto na toj listi prepreka koje otežavaju promet robe zauzimaju komplikovan vizni režim, korupcija i krijumčarenje.

Odredbama sporazuma CEFTA 2006, precizirano je da je svaka zemlja dužna da otkloni necarinske barijere u trgovini sa zemljama u regionu i da o tome redovno podnosi izveštaj Zajedničkom komitetu CEFTA, koji je odgovoran za sprovođenje Sporazuma. Promovišući sprovođenje politika koje imaju za cilj međusobnu trgovinu bez prepreka, Zajednički komitet nastoji da identifikuje i ukloni necarinske prepreke u trgovini realizacijom multilateralnog okvira za monitoring i korišćenjem Trgovinskog portala CEFTA. Sekretarijat CEFTA redovno ažurira matricu tehničkih i necarinskih barijera i dostavlja svim članicama CEFTA sporazuma, kako bi se radilo na njihovom što bržem otklanjanju.

Zanimljivo je, takođe, da su do 2012. godine, zemlje članice CEFTA u Srbiju investirale više od 600 miliona evra, dok su investicije Srbije premašile 1,1 milijardu evra. Najveći investitor u Srbiji je Hrvatska, čija su ulaganja premašila 500 miliona evra. Nasuprot tome, srpske investicije u Hrvatskoj iznose samo četrdesetak miliona evra. Srbija je najviše investirala u BiH – oko 820 miliona evra. U saradnji sa pojedinim članicama CEFTA trenutno realizuje 10 IPA projekata prekogranične saradnje: četiri – sa Bosnom i Hercegovinom, dva – sa Crnom Gorom i četiri – sa Hrvatskom. Ukupna vrednost tih projekata iznosi 2,8 miliona evra, od čega 2,3 miliona evra finansira EU, a ostatak aplikanti projekata.

Autor je naučni savetnik – ekspert za međunarodne finansije