Mencinger: EU će preživeti ako se smanji nejednakost

Pitanja su na koja je slovenački ekonomista Jože Mencinger pokušao da odgovori tokom diskusije na petom sindikalnom forumu u organizaciji Centra za razvoj sindikalizma.

Prvi ministar privrede u slovenačkoj vladi po osamostaljenju i savetnik Ante Markovića pre toga, ocenio je kako smo sve vrednosti samoupravnog sistema spoznali onog trenutka kada je on 1990. nestao. Mencinger je, nazvavši sebe levim socijaldemokratom, istakao najpre pet zapovesti neoliberalizma sa kojima se ne slaže, bar ne u potpunosti.

– Prva zapovest jeste smanjenje troškova rada, odnosno ideja da će, ako smanjimo plate, taj novac otići u investicije i proizvodnju. To ne ide. Druga zapovest je – prodaj sve strancima. Protiv sam toga, iako znam da se to ne može sprečiti. Verovao sam 1990. da je samoupravljanje delimično dobro za privredu Jugoslavije i mislim da ga je taj motiv trebalo iskoristiti u privatizaciji, rekao je Mencinger. Obrazlažući zbog čega je zagovornik ideje da ne treba prodavati preduzeća strancima po svaku cenu, Mencinger je naveo primer dve slovenačke firme iz Novog Mesta – Krke koja svoj profit ulaže u okolinu, finansira fakultete i sport, dok strana firma Revoz (filijala Renoa) misli samo na profit i sve odnosi u matičnu zemlju.

Međutim, ekonomista Goran Nikolić, koji je bio učesnik panela ispred magazina Nedeljnik, misli da bismo bez stranaca u privredi bili u goroj situaciji nego što smo sada.

– Ako preduzeće prodate ili date radnicima, onda ono nema šanse da preživi na tržištu. Sasvim je drugačije ako ga prodate stranim multinacionalnim kompanijama koje su već pozicionirane na tržištu, rekao je Nikolić i izazvao negodovanje među okupljenim učesnicima, mahom sindikalcima.
Mencinger je pomenuo još tri zapovesti neoliberalizma na koje on ima zamerku, na to da treba smanjiti javnu potrošnju navodeći primer Švedske u kojoj čak 56 odsto BDP-a ide preko javnog sektora. Preostale dve zapovesti se odnose na to da ne treba dirati u raspodelu i ne pomagati siromašnima. Upravo je problem nejednakosti veliki u EU i ona ima šansu da dugoročno preživi jedino ako se ta nejednakost smanji, istakao je Mencinger.

Na pitanje Branislava Božića, urednika iz Danasa, koja je prava mera „strpljivosti za napredak“, odnosno da li je ona oličena u stalnim porukama vlasti u Srbiji da moramo mnogo da štedimo i radimo za male pare za napredak u rastu BDP-a, ili ona mora da bude usmerena na obnavljanje industrije i investicije koje nisu samo iz inostranstva, profesor Mencinger je rekao da svaka zemlja ima različita iskustva, ali generalno, one koje nisu zapostavile industriju bolje stoje u svemu u odnosu na one koje jesu, spominjući Nemačku i skandinavske zemlje kao primer održivosti kakvog-takvog rasta i standarda.

Novinar N1 Vojislav Stevanović upitao je Mencingera da li ćemo se navići na krizu i hoćemo li dugoročno živeti sa pozitivnom stagnacijom, te kakve će posledice biti od prodaje udela u firmama koje imaju monopol, poput Telekoma ili EPS-a.

– Teško je reći kakve će biti posledice prodaje udela u tim firmama. Ako govorimo o monopolu, onda je bolje da on bude državni nego privatni, odgovorio je kratko Mencinger, istakavši da je kriza gotova onda „kada se na nju naviknemo“. Diskusija se još jednom zahuktala nakon što je Stevanović upitao koliko prekarni rad na kom insistira država usporava privredni razvoj. Mencinger je naglasio kako prekarni rad u Sloveniji daje rezultate makar spolja, dok za prekarne radnike, gledano s njihove pozicije, verovatno to nije najbolje rešenje.

– Zahvaljujući prekarnom radu u Sloveniji je tržište rada postalo fleksibilnije, čak 80 odsto onih koji su dobili posao u Sloveniji dobili su ga na određeno vreme, rekao je Mencinger, ali se nije izjasnio koliko je to dobro za održivi razvoj.

„Nova socijaldemokratija možda iz SAD“

Jože Mencinger istakao je, delimično cinično, kako nada za socijalnu demokratiju i neko samoupravljanje ima, kao i da će ono možda doći sa strane sa koje ne očekujemo – iz SAD, a ne iz Evrope. Da to pomisli, naterao ga je predsednički kandidat iz redova demokrata u SAD Berni Sanders, koji se, kako je rekao, tokom kampanje proglasio demokratskim socijalistom, i nije zbog toga, za američke uslove prošao nimalo loše.

Mencinger: Za izbeglice ima novca

Da bi se zbrinulo tri miliona izbeglica koliko ih je došlo u EU potrebno je, smatra Mencinger, izdvojiti 22 milijarde evra. „Novca ima, ne postavlja se pitanje gde dobiti taj novac, jer Evropska centralna banka svakog meseca izbacuje 60 milijardi evra, koji se samo vrti u finansijskim krugovima. Ne postoji ekonomski problem sa izbeglicama, jedino socijalni, istakao je slovenački ekonomista, precizirajući da za pridošlice treba za novčana davanja izdvojiti samo 0,15 odsto ukupnog BDP-a Unije.