Mešanje države poremetilo cene, a na kraju će sve platiti potrošači

Poljoprivredni proizvođači zahtevali su cenu suncokreta od 700 evra po toni bez PDV, država izašla sa ponudom uljara od 535 evra, a na kraju se našli na 620 evra ili 73 dinara po kilogramu.

Ova cena je dosta veća nego u okruženju, recimo u Hrvatskoj je farmerima početkom meseca ponuđeno oko 520 evra po toni.

S druge strane još u julu su španski proizvođači besneli na ponuđenih 660 evra po toni, a stižu vesti da je zbog ekstremnih suša u Francuskoj, inače jednom od većih proizvođača suncokreta u Evropi, cena na tamošnjem tržištu skočila i na 900 evra.

Prve nedelje avgusta prosečna cena tone suncokreta na berzi u Bordou iznosila je 738 evra.

Pred sezonu žetve naše uljare su farmerima ponudile 480 evra po toni što je nakon protesta korigovano na dogovorenih 620 evra.

Kao po običaju račun mora neko da plati, a u ovom slučaju to se odnosi na skuplju cenu proizvodnje suncokretovog ulja. U normalnim okolnostima to bi se automatski prelilo na cenu jestivog suncokretovog ulja koju plaćaju potrošači i to prema oceni stručnjaka za 30 odsto. Međutim, kod nas je na snazi uredba o ograničavanju cena osnovnih životnih namirnica, pa i ulja. S duge strane, vlada je promptno ispunila jedan od zahteva farmera, a to je ukidanje zabrane izvoza zejtina.

Prema mišljenju stručnjaka ovo mešanje države u odnose između uljara i njihovih dobavljača je samo posledica ranijih administrativnih odluka kojima su poremetili odnose cena.

Žarko Galetin, agroekonomista i nekadašnji direktor Produktne berze, ističe da je potpuni promašaj to što su se celi protesti sveli na cenu suncokreta.

„To nije posao države. Sada imamo čitav spektar uredbi i odluka kojima se uređuje tržište. I sami protesti su posledica preteranog administriranja tržišta gde su na kraju najdeblji kraj izvukli proizvođači“, napominje Galetin dodajući da su neki predlozi bili dobri, poput smanjenja akcize na dizel, subvencije po hektaru, premije za mleko, ali su ostali u senci cene suncokreta.

„To je više mera za skupljanje političkih poena nego što je agrarna mera koja nešto rešava“, smatra Galetin.

Prema njegovim rečima cene suncokreta u okruženju jesu nešto niže i zato su poljoprivrednici i pristali na ovu ponudu umesto 700 evra koliko su tražili.

Cena ulja je za sada zamrznuta, ali prema njegovim rečima kada se jednom ograničenja sklone cene će se korigovati na gore i na kraju će platiti potrošači.

„Ako se to ne desi uljare mogu da prekinu proizvodnju i okrenu se uvozu jeftinog ulja iz Rumunije na primer i kome će onda farmeri prodavati suncokret? Država je već smanjila marže i podelila ih između uljara i proizvođača. On podseća i da je letos država reagovala na tržištu pšenice kupovinom 130.000 tona po malo većoj ceni od tržišne. Kod suncokreta to nije uradila.

On smatra da je u celu priču oko cene država ušla sa nekim dogovorom sa uljarama.

Zanimljivo je da su ratari u maju dobijali ponude od otkupljivača da „na zeleno“ prodaju kilogram suncokreta od 110 do 115 dinara. To je za više od trećine bolja cena nego što su sada izborili protestima.

„To muči proizvođače što su mogli na zeleno da prodaju po 110 dinara i više, a sada kada je žetva dobijaju duplo manje. A obično je na zeleno jeftinije. Ali u međuvremenu je država zabranila izvoz ulja i sve poremetila“, napominje Galetin dodajući da će zbog suše država u septembru možda morati opet da posegne za zabranama izvoza ili kvotama.

Možda je deo dogovora sa uljarima i to da im se dozvoli da izvezu ulje po visokim cenama na evropsko tržište, a da prihvate zamrznute cene na domaćem tržištu.

Međutim, kako kaže agroekonomista Natalija Bogdanov, tražnja u Evropi postoji i za sirovinom i za uljem i ako uljare budu dobijale dobru cenu one će sve da izvezu.

„To je roba, oni imaju pravo da prodaju gde im se više isplati. Moglo bi da dođe i do nestašica ako budu izvozili sve što mogu. Onda bi država mogla da pribegne izvoznim kvotama, da najvećim izvoznicima odredi mesečne količine koje mogu da izvezu. Mada je tu kontrola zaliha naša slaba tačka“, ocenjuje ona dodajući i da je država već preuzela ulogu koja joj ne pripada i meša se u ugovore proizvođača i uljara.

„Ako država bude nastavila da se petlja u tržište sa ograničenjima cena prehrambenih proizvoda ne bi bilo neočekivano da dođe do nestašica. Uljari će se u nekom momentu pozvati na rast cena energenata i tražiće više cene“, napominje ona.