Meso najskuplje u Leskovcu

 Iako logika nalaže da Beograd zbog nešto višeg standarda u odnosu na druge delove zemlje bude skuplji, to nije baš uvek tako. Domaći sir u kriškama u Beogradu za desetak dinara je jeftiniji nego u Valjevu, a svinjsko meso ubedljivo je najskuplje u, po roštilju poznatom gradu na jugu Srbije. Leskovački svinjski vrat je 113 dinara skuplji od onog u glavnom gradu i košta čak 465 dinara, dok je za kilogram iste namirnice u Zaječaru potrebno izdvojiti svega 339 dinara. Oscilacija ima i u cenama piletine, mleka, crnog luka, ali su one neznatne, dok se za kilogram jabuka izdvaja od 35 do 60 dinara. Primetno skuplje namirnice su u Subotici, Novom Sadu u odnosu na gradove istočne ili južne Srbije, ali i u odnosu na Beograd. U prestonici postoje i veliki razlike u cenama od objekta do objekta, čak i unutar istog trgovinskog lanca, pa se u jednoj radnji sir može naći i za 215 dinara, u drugoj isti takav ili bar sličan košta i do 370 dinara.

Proizvođači kažu da oni ne diktiraju kakve će cene biti, već da to rade trgovci, a oni pak tvrde da se razlike ne prave zbog mesta u kom se nalazi radnja, već isključivo zbog troškova poslovanja.

Portparol Maksija Vesna Žabić ističe da svaki prodajni format objekta ima svoju strukturu troškova, cenovnu strategiju, ciljni segment potrošača i da je to razlog zašto cene ne mogu biti identične u hipermarketu, supermarketu ili maloj radnji u komšiluku.

– U našoj maloprodajnoj mreži objekti istog prodajnog formata u istom gradu imaju identične cene proizvoda. Svako lokalno tržište ima svoje osobenosti koje se moraju uzeti u obzir prilikom formiranja cena, a na konačnu vrednost utiče i prodajni format objekta, kupovna moć stanovništva, troškovi izgradnje, zakupa i održavanja objekta. Čest je slučaj da se u pojedinim gradovima zbog niske kupovne moći stanovništva, trgovci odlučuju na uštedu troškova koja rezultira nešto „nižim“ nivoom usluge, ali za posledicu ima niži nivo cena na polici – kaže Žabić, napominjući da se u tim slučajevima manje ulaže u marketing i uređenje prodajnih objekata, što sve utiče i na snižavanje cena. U trgovinskom lancu IDEA, koja funkcioniše kao deo hrvatskog Konzuma, imaju sličnu poslovnu filozofiju kao i u Maksiju.

– Cenovna politika lanca IDEA je transparentna i kupcima se nudi niz akcijskih sniženja koja jednako vrede u svim prodajnim mestima širom Srbije. Eventualne razlike u cenama najčešće su povezane sa razlikama u troškovima poslovanja u različitim formatima prodavnica – kaže Ana Mitrović, iz službe za informisanje ove kompanije.

Tatjana Savić iz Republičkog zavoda za statistiku kaže za Danas da nije najzahvalnije porediti cene po gradovima jer do krajnjih podataka u RZS dolaze koristeći se specifičnom metodologijom. „Kada se radi statistika u obzir se uzimaju indeksi cena na malo i troškova života, a sama statistika nam ne služi da bismo poredili cene, već za praćenje dinamike kretanja cena iz meseca u mesec“, ističe Savić. Kada uzimaju podatke koji će ući u statistiku, prema njenim rečima, vode računa o kvalitetu proizvoda, a najčešće se u obzir uzimaju oni proizvodi koji se u prodavnicama najviše prodaju.