Sajam u Hanoveru (Hannover messe) privrednici i ekonomisti smatraju najvećim sajmom tehnologije u svetu. Na ovogodišnjoj manifestaciji predstavilo se čak 6.150 izlagača iz 61 zemlje koji su zakupili više od 224.000 kvadratnih metara, dok je premijeru doživelo oko 4.000 proizvoda.

Prostor na kojem se nalazi Hanoverski sajam veći je od užeg centra tog grada, a kroz 27 hala za pet dana prošlo je više od 210.000 posetilaca iz 80 zemalja. Oko 70 odsto stranih posetilaca stiglo je iz Evropske unije, 19 odsto iz Azije, a sedam odsto iz severne i južne Amerike. Iako je rečo poseti koja je zbog ekonomske krize slabija nego prošle godine, čelnici sajma i izlagači nisu bili nezadovoljni jer smatraju da su posetioci bili kvalitetniji, odnosno da su uspostavili kvalitetnije kontakte.

Moderne vetrenjače

U okviru Hanoverskog sajma od 20. do 24. aprila održano je 13 stručnih sajmova. Najveći prostor imao je program industrijske automatizacije i pogonskih tehnologija, kao i energetika, ali zapaženo mesto zauzela su i IT rešenja u proizvodnji, upotreba komprimovanog vazduha i vakuuma, mikrotehnologije, podugovaranje, kao i specijalni programi usmereni na unapređenje zapošljavanja poput „tek tu ju“ inicijative posvećene mladim inženjerima, berze rade ili konferencije o ulozi žena u biznisu. Organizovani su i drugi forumi poput Globalnog biznis foruma, ali bilo je više nego primetno da se kroz većinu ovih programa, kao osnovna tema, provlačila energetska efikasnost i upotreba obnovljivih izvora energije.

Posebno interesantno bilo je u hali 27 gde je po prvi put održan specijalizovani sajam „Vind“ posvećen korišćenju energije vetra, na kojem se pojavilo 156 izlagača. Moderna vetrenjača trenutno je jedno od najpopularnijih postrojenja u energetici. Patrik Milan iz Centra za istraživanje energije vetra ForVind (zajednički centar univerziteta u Oldenburgu i Hanoveru), koji je konsultant kompanija u fazi kada odlučuju na kojim mestima da postave tzv. vetroelektrane, kaže za Danas da se cena turbina kreće između milion i pet miliona evra u zavisnosti od snage i da je „vetrenjaču“ bolje postaviti na moru gde su jači vetrovi, nego na kopnu, zbog prepreka poput planina. „Međutim, postavljanje turbine na moru je nešto skuplje, dok na kopnu postoje drugi problemi. Recimo, u Francuskoj građani se često bune protiv postavljanja turbina u blizini kuća. Najviše vetrenjača ima u Nemačkoj gde donose 10 odsto ukupne energije dok u Danskoj proizvedu čak 30 odsto ukupne energije“, ističe Milan. On podseća da je problem s vetrenjačama to što energetski sistem ne može u potpunosti da se osloni na njih, jer vetar može da prestane da duva. Milan kaže da vetrenjača u proseku radi oko 30 odsto vremena, odnosno da turbina od tri megavata proizvede megavat energije. „Najbolje je turbine kombinovati sa solarnom energijom, odnosno preko dana dobijati energiju iz solarnih ploča, a noću iz turbina. U svakom slučaju, energija vetra je jeftinija od solarne i imamo puno klijenata koji se interesuju da je koriste“, navodi Milan.

Elektromobilnost bila je još jedna od reči koja se često mogla čuti na sajmu. Brojni proizvođači predstavili su automobile, motocikle i druga prevozna sredstva na električni pogon. Svakako, najveća gužva bila je oko štanda na kojem je izložen većširom sveta poznati automobil „tesla roudster“ na potpuno električni pogon. Ovaj model u Evropi košta oko 100.000 evra, a od nula do 100 kilometara na čas ubrzava za samo 3,7 sekundi. Nedaleko odatle, firma Rital izložila je, takođe, sportski električni auto „loremo“ koji razvija brzinu i do 170 kilometara na čas. Za punjenje baterije „lorema“ potrebno je oko osam sati, a taj model košta 30.000 evra i za dve godine biće u komercijanoj prodaji. Težak je 600 kilograma, a „troši“ osam kilovata na sto kilometara odnosno može da pređe do 600 kilometara i nije potrebno čekati da se baterija potpuno isprazni da bi ga dopunili. „Besnim“ sportskim električnim dvosedom predstavili su se i Šveđani iz firme Elsportbilen. Doduše, rečje o prototipu koji će moći da razvije brzinu od 175 kilometara na čas i neće imati menjač, ali će moći da se vozi od pola sata do dva i po sata (u zavisnosti od vozača, kako je napisano u prospektu). Nakon toga sledi punjenje baterije koje traje dva sata.

Skupi ekološki automobili

Mnogo zastupljeniji bili su mali električni automobili. Među najinteresantnijim svakako je bio „tvik“. Ovaj trotočkaš dužine 2,6 metara i širine 1,2 metra može da primi dve osobe i da razvije 85 kilometara na čas, ali osim ekološke ima i velnes ulogu. Naime, ovaj hibrid električni pogon ne kombinuje s benzinskim motorom, većs ljudskom snagom jer se u kabini nalaze pedale koje mogu da okreću vozači suvozač. Osim što će moći da vežbaju dok se voze, putnici u „tviku“ će okretanjem pedala produžiti domet vozila koji bez ljudskog pogona iznosi 200 kilometara. Barbara Vilms iz firme Tvik kaže za Danas da je ovaj model veću prodaji i da košta od 18.000 do 50.000 evra, u zavisnosti od litijum-jonske baterije koju koristi i opreme. Ona napominje da vozačne mora da vrti pedale, ali bi okretanjem mogao da produži kilometražu i pređe više nego što baterija dozvoljava. Treba napomenuti i da „tvik“ nema volan većse upravlja džojstikom. Odmah pored „tvika“ posetioci Hanoverskog sajma mogli su da se upoznaju i sa električnim jednosedom na tri točka firme Sitikom. Osnovni modeli dve verzije „sitiela“ bez baterije koštaju 8.500 odnosno 9.000 evra, a baterije od 700 do 960 evra, dok litijumsku treba platiti 3.600 evra. Sitikom reklamira ovo prevozno sredstvo pod sloganom „manje od 60 centi na 100 kilometara“, ali procenjuju da se, u zavisnosti od potrošnje električne energije, trošak kreće između 40 centi i 1,2 evra. „Sitiel“ moguće je puniti na standardnoj utičnici. Za one koji nisu ljubitelji malih trotočkaša firma Lejhtmobil predstavila je „mega e siti“ električni automobil.

Ovo vozilo ne emituje ugljen-dioksid, ima četiri sedišta, automatski menjači može da razvije 64 kilometara na čas. Domet automobila je 500 kilometara, ali košta 17.950 evra. Na Hanoverskom sajmu bilo je i automobila na potpuno solarni pogon, ali i modela koji se mogu svakoga dana videti na ulici, poput recimo „hjundai taksona“, ali sa drugačijim pogonom. Izloženi model puni se sa 3,67 kilograma vodonika i s jednim punjenjem može da pređe i do 380 kilometara, a brzinu od 100 kilometara na čas postiže za manje od 12 sekundi. Takođe, Folksvagen je predstavio modele sa „blu moušn“ tehnologijom, koji značajno manje emituju ugljen dioksid i značajno manje troše nego konvencionalni motori. Naravno, ni ljubitelji dvotočkaša na električni pogon nisu ostali uskraćeni. Na štandu firme Inoskuter predstavljeno je više modela sa litijumskim baterijama po cenama od 1.300 do 4.200 evra, koji razvijaju oko 45 kilometara na čas, dok jedan od modela može da dostigne brzinu i do 80 kilometara na čas. Na prvi pogled, prednost električnih motocikala nad automobilima jeste to što po dizajnu ne odstupaju puno od konvencionalnih osim što su zbog baterije nešto veći. Dizajn nije previše promenjen ni kod električnih bicikala koje su posetioci mogli da isprobaju na poligonu sajma. Oni koji su se provozali bili su primetno iznenađeni koliko je lakše voziti bicikl sa baterijom, naročito uzbrdo, ali je neprijatno iznenađenje bila njihova cena koja se kretala iznad 2.000 evra. Možda je zato mnogima bio interesantniji „stritsteper“, bicikl kod kojeg se ne vrte pedale većpritiskaju u pravcu gore-dole i koji više služi za vežbu nego za uživanje u vožnji.

Bionički pingvini

Roboti su, takođe, pobuđivali najviše pažnje posetilaca. Kao zemlja partner ovogodišnjeg Hanoverskog sajma, Koreja je na ovom planu otišla najdalje predstavljajući robota androida u liku žene pod nazivom „iv r-3“ koja je u korejskoj narodnoj nošnji pozdravljala publiku, a zatim pevala korejske pesme uz pokrete rukama poput pravih pevačica. Među interesantnijim, bio je i robot koji bez puno problema rešava Rubikovu kocku. Ipak, mnogo zastupljeniji bili su roboti koji se koriste u proizvodnji. Od onih koji služe da slažu robu na proizvodnoj traci prema potrebnom rasporedu, robota viljuškara, robota za „kućne poslove“ u firmama, do onih koji bez ljudske ruke mogu da podignu automobil i promene točkove. Na štandu kompanije Festo prezentovani su bionički pingvini. Ovi roboti kreirani su da se kreću kroz vodu, ali i kroz vazduh. Opremljeni su 3D senzorima, tako da ne mogu da nalete jedan na drugog niti da udare u prepreku, a mogli bi da budu korisni u istraživanju morskih dubina i neba. Karl Hekl iz Festa objašnjava da je ta kompanija krenula u primenu tehnologija dizajniranih prema pokretima životinja. Prošle godine, Festo je u Hanoveru predstavio robota u obliku meduze, a ove godine osim pingvina predstavljen je i robot sa hvataljkom čija tri kraka oponašaju kretanje ribe. To hvataljci omogućava da bilo koji predmet uhvati celokupnom površinom krakova i sigurnije prenese.

Za zabavu s robotima poslužila je hala 22 gde je održan nemački Robokup odnosno prvenstvo u fudbalu s robotima. Svi oni koji su uspeli da konstruišu robota ili cele ekipe mogli su da odmere snage na velikim terenima, ali i na onim manjim, jedan na jedan ili dva na dva. Iako je igra bila donekle spora, publike je bilo kao na manjim stadionima, posebno kod ekipa koje su umesto robota s točkovima koristili one na dve noge. Suđenje je bilo povereno ljudima i može se reći da su imali puno posla jer je i među robotima bilo puno oštrih „faulova“. Na kraju hale 22, zabavu s robotima imale su i devojčice i devojke koje su organizovale modnu reviju svojih ljubimica. U istoj hali, brojni posetioci okupili su se oko štanda sa mikrokopterima. Ovim napravama sa četiri propelera upravlja se daljinskim upravaljačem i pre svega služe za snimanja iz vazduha jer mogu da ponesu fotoaparate i kamere. Čak i kada se pusti daljinski upravljač, mikrokopter neće pasti na zemlju većće nastaviti da lebdi u mestu.

Na Hanoverskom sajmu bilo je mesta i za razonodu. Ljubitelji formule mogli su da sednu u pravi bolid i na ekranu odvezu tri kruga izuzetno dobre simulacije vožnje ili da voze reli u automobilu koji je robot podizao i spuštao kako bi simulirao teren po kojem se vozi. Tu je bila i veštačka stena za one koji su usponom na vrh želeli da osvoje kačket i majicu, a posetioci su mogli i da se fotografišu sa šlemovima kao radnici na naftnoj platformi ili da usred Nemačke odmaraju u ležaljkama u hladu palmi.

Srbija u Hanoveru

Srbiju su u Hanoveru predstavljala samo tri preduzeća – Iva 28 iz Obrenovca, Termometal iz Ade i Eling iz Loznice. Osim njih, svoje potencijale za investitore predstavile su opštine Kragujevac, Loznica i Zrenjanin. Sajam su posetili i čelnici nekoliko malih i srednjih preduzeća koji su dobili nagradu „Probiznis lider 2007“ koju dodeljuje Prokredit banka (Ekovel iz Beograda, Infostud 3 iz Subotice, Velebit iz Novog Sada, Kartofleks iz Niša i Div-Kabros drvna industrija iz Loznice). U saradnji sa predstaništvom Hanoverskog sajma u Beogradu, na tu manifestaciju putovali su i predstavnici nekoliko medija iz Beograda i Novog Sada.

Solarne torbe

Kako obnovljivi izvori energije mogu da se koriste u svakodnevnom životu i da budu veoma korisni pokazala je firma Solark iz Nemačke, koja je predstavila „solarne torbe“. Ova firma proizvodi male solarne ploče koje mogu da se zakače na ranac i da posluže za punjenje mobilnog telefona, fotoaparata, kamere, mp3 plejera, ajpoda ili slične sprave tokom šetnje ili izleta. Andreas Miler iz Solarka kaže za Danas da su ranci sa solarnim pločicama u prodaji po ceni od 140 do 200 evra dok samo ploča sa litijum-jonskom baterijom košta oko 90 evra. On navodi da ploča može da napaja i male lampe ili miksere za nes kafu, ali ne i uređaje poput lap topa.

 

Ušteda u proizvodnji

Akcenat brojnih izlagača bio je na promovisanju rešenja koja donose uštede u proizvodnji. Na štandu kompanije EnBV demonstrirano je kolike bi uštede mogla da postigne fabrika za proizvodnju flaša čiji su troškovi 2,3 miliona evra godišnje. Nikos Fucicis iz kompanije EnBV objasnio je sistem „pametne fabrike“ kod koje se prvo polazi od ušteda na osvetljenju. Kompjuter koji bi u podne automatski gasio nepotrebna svetla doneo bi uštede fabrici od 36.966 evra. Na proizvodnoj traci i motoru koji bi ponovo koristio slomljeno staklo u prozvodnji uštedelo bi se 164.368 evra. Upotreba viška energije u proizvodnji za grejanje fabrike vlasnicima bi donela 85.337 evra, a zatvaranje svih rupa u sistemu za proizvodnju, posebno kod onih koji koriste skupi komprimovani vazduh još 95.640 evra. Sa još nekoliko manjih ušteda, u EnBV-u računaju da bi fabrika koju su uzeli za primer, troškove od 2,3 miliona evra godišnje mogla da smanji za 405.000 evra.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari