Metro opet „izvisio“ na listi prioriteta, Ekspo dogurao deficit do maksimuma koji srpska ekonomija može da podnese

Ideja koja u glavnom gradu postoji bezmalo 100 godina, još uvek čeka na realizaciju, a gradske gužve postaju sve veće i nepodnošljivije.

Iako je delovalo da je metro dočekao svoje vreme i da se počinje sa ozbiljnim radom na realizaciji tog projekta, ponovo se ispostavilo suprotno.

Naime, prema pisanju portala Nova ekonomija, rok za završetak radova prve linije opet je pomeren i to sa 2028. na 2030. godinu, a što je potvrđeno i iz JKP “Beogradski metro i voz”.

Ta prva faza trebalo bi da obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnje stanice Pančevački most.

Beograd je, prema ranijm najavama, do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa, a da je ova prva trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.

Iz ovog preduzeća su podsetili i da je nedavno usvojen kredit od Dojče banke vredan 178,38 miliona evra, koji treba da obezbedi sredstva za radove na Depou na Makišu, iz kog će se upravljati celokupnim sistemom metroa, a koji treba i da ubrza radove u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa.

Međutim, iako je kredit ‘legao’, država je ovom projektu uskratila svoj deo novca.

Prema revidiranoj Fiskalnoj strategiji 2025-2027, za ovaj projekat je izdvojeno 11 puta manje novca nego što je prvobitno predviđeno.

Prema prvobitnom planu trebalo je da se za metro izdvoji više od 141 milijarde dinara, odnosno 31,1 milijarda 2025. godine i još 110 milijardi 2026. godine. Međutim, revidiranom strategijom predviđeno je ukupno, svega 13 milijardi dinara.

Dakle, u budžetu za narednu godinu predviđene su investicije u izgradnju metroa u iznosu od 6,5 milijardi dinara ili oko 55,5 miliona evra.

To je u svojoj Oceni istakao i Fiskalni savet, gde se naglašava da će ostali projekti, van Ekspa, a među kojima je i metro, na svoj red da ponovo postanu prioritet čekati barem do 2028. godine.

„Ulaganja u beogradski metro iskazana su samo za prve dve faze izgradnje linije 1, iako se do sada u budžetu ovaj projekat evidentirao kao celina pod nazivom „Izgradnja beogradskog metroa“, podsetili su oni.

Fiskalni savet navodi još jedan problem u vezi sa planom ulaganja u metro.

„Brojka za izdavajanje nije usklađena sa zvaničnim investicionim planom Grada Beograda, koji je usvojen krajem 2022. godine. Prema tom planu, ukupna ulaganja za prvu fazu linije 1 metroa u periodu 2023-2025. procenjena su na nivou od 330 milijardi dinara, dok je u revidiranoj Strategiji iskazan iznos od tek nešto više od 70 milijardi dinara za obe faze linije 1“, ukazali su oni.

Danko Brčerević iz Fiskalnog saveta za Danas kaže da je prvi razlog za odlaganje metroa to što nema budžetskog prostora za sve.

„Nama je deficit već na tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je neki maksimum koji može biti održiv i koji sadašnja srpska ekonomija može da podense. Mi smo to i kritikovali i smatramo da bi odgovarajući bio i niži deficit“, navodi on.

Naš sagovornik pojašnjava da je metro ispao sa liste prioriteta, jer bi nas to neminovno bacilo u deficit od bar četiri odsto.

„Nema prostora da se rade i Ekspo i Metro i da se kupuju rafali. Finansijski to nije izvodljivo, pa je metro na listi prioriteta pao u drugi plan.  Takođe, za Ekspo očigledno postoji fiksni rok, pa se Vlada opredelila za to pre metroa“, kaže Brčerević.

S druge strane, on dodaje da postoje i operativni i organizacioni problemi vezani za tako dva velika projekta.

„Čak i da postoje sredstva i operativni kapaciteti, metro je zahtevan projekat. On pati od brojnih slabosti, kao i većina drugih projekata koji se rade po skraćenim, posebnim procedurama, koje za jedan od proizvoda imaju neefikasno izvršenje. To se vidi i po menjanju trasa, neobjavljivanju jasnih studija i planova države. Tako da i da nema ovih gorepomenutih ograničenja, taj projekat bi sigurno probio prvobitne rokove“, smatra Brečerević.

Naš sagovornik naglašava i da je metro složen i komplikovan projekat, mnogo kompleksniji od standardnih putarskih projekata koji, takođe, često kasne.

„Metro prolazi kroz naseljene delove, moraju da se završe imovinsko-pravni odnosi koji u startu kasne. Moraju i neki objekti da se ruše, pa je i ta strana upitna. To je sigurno još jedan razlog odlaganja metroa. Na osnovu svega toga, znali su da ne bi mogli da završe to za tri do pet godina. Definitivno bi metro kasnio, samo je pitanje koliko“, zaključuje Brčerević.

Sličnog mišljenja je i ekonomski analitičar Bogdan Petrović, koji smatra da je sve podređeno Ekspu.

„Revidiriana Fiskalna strategija pokazuje da je prioritet vlasti isključivo na realizaciji projekta „Ekspo 2027″ i prateće infrastrukture, u šta će biti dato 2,5 milijardi evra“, objašnjava on.

Kako dodaje, po toj strategiji se jasno vidi potiskivanje metroa.

„Činjenica da se do kraja 2027. planira svega 600 miliona evra, uključujući do sada dat novac, pokazuje da se neće ništa ozbiljnije raditi na tom projektu“, ukazuje Petrović.

Kako dodaje, neće biti krupnijih radova na ovom projektu u skorije vreme.

„Očigledno je da su ograničenja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u vezi sa budžetskim deficitom, kao i potrebe za Ekspom, presudile da na projektu metroa neće biti ništa ozbiljnije urađeno u naredne tri godine“, naglašva Petrović.