Sada je već izvesno da će dugo najavljivani povlašćeni, bescarinski plasman „Fijata 500L“ na ruskom i ostalim tržištima Evroazijskog ekonomskog saveza (EES) uskoro biti odobren.
Tako će kragujevački „veliki fića“ najverovatnije u prvom kvartalu ili prvom polugodištu naredne godine biti ponuđen kupcima u Rusiji, Belorusiji, Kazahstanu i drugim državama EES.
Novi srpski ministar privrede Goran Knežević je nakon sastanka sa predstavnicima državne delegacije Kazahstana koja upravo boravi u Srbiji obznanio da je „pala i poslednja barijera za bescarinski izvoz Fijata u evroazijski region“, jer je kazahstanski ministar nacionalne ekonomije Kuaandir Bišimbajev obećao da će ta zemlja dati svoj glas za to na sledećoj sednici Saveta Evroazijskog ekonomskog saveza.
Bišimbajev je rekao da se u njegovoj zemlji, koja je do skora bila glavni kočničar povlašćenog plasmana „fijata 500L“ u zemljama EES, u poslednje vreme beleži rast automobilske industrije i proizvodnje, te da srpski automobili nisu direktna konkurencija proizvodnji u Kazahstanu. Otuda će i Kazahstan, prema njegovim rečima, da na narednoj sednici Saveta EES da podrži uvoz srpskih automobila u evroazijski region.
Ruski mediji su početkom maja navodili da će biti odobren recipročan uvoz oko 5.000 „fijata 500L“ godišnje, odnosno da će se isto toliko ruskih vozila bez carine prodavati na tržištu Srbije.
Valja, otuda, i ovom prilikom napomenuti da će, kada na sledećoj sednici Saveta EES bude definitivno ozvaničen dogovor o recipročnom bescarinskom uvozu automobila, uz sve uvažavanje činjenice da su kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija neophodna nova tržišta, to za Srbiju biti posao u korist sopstvene štete. Najpre stoga što će zemlje Evroazijskog ekonomskog saveza, čija tržišta, prema slobodnoj proceni, broje nekih 150 miliona stanovnika da omoguće bescarinski uvoz 5.000 „fijata 500L“, a da će, zauzvrat, Srbiji i njenom tržištu od nekih sedam miliona žitelja da ponude isto toliko automobila.
Srbija će zemljama EES, nadalje, da ponudi kontingent „fijata 500L“ koji će i bez carine da bude skup na relativno siromašnim evroazijskim tržištima (najverovatnije do 15.000 evra), dok će Rusi, sasvim izvesno, Srbiji da isporuče jeftine lade, čiji noviji modeli, sa pristojnim dizajnom Renoovim motorima, u Rusiji koštaju tek nešto više od 5.000 evra, i koje će se, bez carine, po istoj ceni, prodavati i u Srbiji.
Nije, zato, teško pretpostaviti da će pokušaj plasmana, makar i povlašćenog, šumadijskog „fiće“ na tržištima zemalja EES, gde je taj automobil uveliko nepoznat, predstavljati veliku avanturu za kragujevačku fabriku, a da će Rusi sa jeftinim „ladama“, koje nisu nepoznate srpskim kupcima, ovde da prođu znatno bolje, te da će u Srbiji sigurno da prodaju mnogo više od onih nekoliko stotina ruskih automobila i vozila koliko su AvtVaz i AvtoGaz na ovdašnjem tržištu prodavali godišnje.
Zbog svega ovoga nije na odmet ponovo otvoriti dilemu: da li Vlada Srbije, u ovom slučaju, radi u korist domaće ili ruske automobilske industrije. Podsetimo, da je proizvođač „lade“, ruska kompanija AvtoVaz, koja je od 2013. u većinskom vlasništvu grupacije Reno-Nisan, već duže pred bankrotom, a da je neto gubitak te kompanije za 2015. iznosio 73,8 milijardi rubalja (847 miliona evra) i tri puta je veći od ostvarenog u 2014, kad je poslovni minus VAZ-a „težio“ 25 milijardi rubalja. Rusko tržište lane je, prema zvaničnoj informaciji, opalo za 35 odsto.
Otuda predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije u Kragujevcu Jugoslav Ristić kaže da je kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija „dobrodošao svaki izvoz“, ali da misli da plasman na evroazijskim tržištima „nije rešenje za aktuelne probleme kragujevačke fabriku automobila“, i to iz više razloga, među kojima je i onaj da će taj model skup za kupce u evroazijskim zemljama. On smatra i da bi najavljeni recipročni uvoz znatno jeftinijih ruskih automobila mogao i dodatno da ugrozi poslovanje kragujevačke fabrike.
– Problemi u kojima se nalazi kompanija FCA Srbija mogu da budu rešeni samo dogovorom između menadžmenta Fijat Krajsler grupacije i Vlade Srbije, kojim treba da se obezbede iskreniji partnerski odnosi i obostrano znatno veća posvećenost kragujevačkoj fabrici automobila. Čini mi se da trenutno nema iskrenosti u odnosima FCA grupacije i države Srbije, a time ni posvećenosti ni jedne ni druge strane zajedničkoj kompaniji i njenoj budućnosti. Bojim se čak, da bi Vlada Srbije krajem 2018, kada ističe desetogodišnji ugovor sa Fijatom, mogla da odustane od tog poslovnog aranžmana, kaže Ristić.
Dobar signalU Sindikatu kompanije Fijat Krajsler automobili Srbija smatraju da je obećanje zvaničnika Kazahstana da će ta zemlja da glasa za odobravanje bescarinskog plasmana „fijata 500L“ na evroazijskim tržištima, „dobar signal“ za kragujevačku fabriku i zaposlene u njoj. Predsednik Sindikata u FCA Srbija Zoran Marković juče je rekao da zaposleni u toj kompaniji rešenje vide u proizvodnji novog modela, ali da je najava da Kazahstan više neće da stopira izvoz „fijata 500L“ u Rusiju i druge evroazijske zemlje dobar znak za kompaniju i njene radnike, koji će pratiti kako će se situacija dalje razvijati.
Jedino novi model spašava fabriku‘]
Nekada dugogodišnji predstavnik Zastave u Londonu Vlada Vučković, koji je radio u predstavništvu AvtoVAZ-a u Srbiji za naš list kaže da izvoz „fijata 500L“ na evroazijska tržišta, uprkos očekivanjima i nadanjima, ne može da spase zajednički projekat Fijata i Vlade Srbije. – Samo novi model otvara perspektivu i obezbeđuje budućnost kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija. Sve ostalo je gubljenje vremena i zamajavanje javnosti – smatra Vučković.
Zažalili svi koji su uzeli otpremnine‘]
Prema Ristićevim rečima, za spas Fijatove fabrike potreban je iskreniji odnos države i italijanskog giganta i potpuno nova privredna strategija. – Nema ko nije zažalio ko je uzeo otpremninu jer većina tih ljudi danas nema posla. Radi na crno, vozi taksi na crno ili radi na građevini. A to su ljudi koji su i te kako obrazovani i koji ne bi trebali da rade takve poslove“, rekao je Ristić, a prenosi B92.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.