Foto: EPA/YUN YUEŠef katedre za inženjerstvo u rudarstvu i ekonomiju mineralnih resursa na Univerzitetu Montan u Leobenu Mihael Tost izjavio je da bi, u slučaju otvaranja rudnika litijuma u dolini Jadra, to bio podzemni rudnik, na dubini od 400 do 700 metara, pa ne bi imao uticaj na zemljište na površini, niti bi se mešale vode za piće i vode na dubini rudnika.
Tost, koji poseduje i iskustvo u rudarskoj industriji, a bio je i na čelu Sektora za rudarstvo i metale pri Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, naveo je u intervjuu za Demostat da se uvek moraju gledati samo podaci, a ne da se obraća pažnja na mišljenja sa društvenih mreža.
Ne bismo imali veliku rupu u zemlji, ne bi bilo površinskog kopa. Sama ta činjenica već dosta umanjuje uticaj na površini zemlje. Poljoprivredne aktivnosti mogu da se nastave na površini. Ono što želim da kažem jeste da treba pogledati činjenice, osloniti se na podatke koji postoje umesto na različita mišljenja sa društvenih mreža, ponavlja on.
Pored toga, ti zatvoreni sistemi će se nalaziti na betonskim podovima, takozvanim tankvanama, izgrađenim u skladu sa adekvetnim standardima za tu vrstu industrije. Time će se smanjiti rizik od zagađenja na najmanju moguću meru, tvrdi Tost.
Ako dođe do curenja u tim sistemima, u tim procesima, Tost ukazuje da voda ne odlazi u zemlju, već postoji dodatni sloj zaštite pre nego što bi do toga uopšte moglo da dođe.
On navodi da postoji i treći element u okviru projekta, a to je skladištenje otpada koje se neće odlagati direktno na zemljište, već na deponije koje su posebno projektovane za taj tip otpada uz primenu odgovarajućih slojeva zaštitnih podloga radi sprečavanja zagađenja okoline.
Voda koja postoji na dubini podzemnog rudnika, nije podzemna voda koja može da se koristi za piće ili u poljoprivredi, naveo je Tost.
On objašnjava da su bunari na dubini između 20 i 30 metara, pa ne postoji mešanje vode za piće i vode koja se nalazi na dubini gde će se obavljati rudarski radovi.
Ta voda iz rudnika će se prikupljati i koristiti nakon prečišćavanja. U kasnijim fazama, nakon rudarskih aktivnosti, kada se iskopa ruda i završi sa pripremom koncentrata, voda iz rudnika kao i ona prikupljena na površini u prihvatnim bazenima recikliraće se i ponovo koristiti u procesu, rekao je Tost.
Tost ukazuje i da će se sumporna kiselina koristiti samo za preradu rude i to u zatvorenim sistemima.
Pokušavate da koristite što je manje sumporne kiseline u preradi rude. Želite da izbegnete višak, jer bi on predstavljao otpad. A sumporna kiselina košta i ne želite da trošite više novca nego što je potrebno, ocenio je on.
Opet, da bi padale sumporne kiše, isparenja sumporne kiseline bi trebalo da dospeju u vazduh. Planirano je da sav vazduh iz procesa prerade prođe kroz skruber filtere za prečišćavanje. Dakle, opet su predviđene adekvatne mere zaštite da se spreče potencijalna sumporna isparenja u vazduhu, rekao je Tost.
On objašnjava da je dobar primer odgovornog rudarstva otpadni materijal koji Rio Tinto planira da skladišti kao suvi sabijeni otpad.
To je relativno nova tehnologija, iako nije prvi put da se koristi u svetu. Sada Rio Tinto želi da je primeni i tu nastupa naš Univerzitet, usmeren na sirovine, koji svojim istraživanjima treba da napravi sledeći korak, zaključio je Tost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
