Mihajlović: Ako nije bilo restrikcija struje za vreme Grčića, neće ih biti ni sada

Ona je u intervjuu za TV pančevo istakla da kao država čini sve da se spremimo za zimu i da je to glavno pitanje danas za sve države u Evropi i svetu.

„Sve što možemo i što budemo mogli, radimo i uradićemo, ali istovremeno moramo da mislimo o budućnosti i pravimo dugoročne planove“, dodala je ona.

„Zavisimo 100 odsto od ruskog gasa, želimo da imamo i druge dobavljače“

„Kada je u pitanju snabdevanje gasom, radimo na tome da od naredne godine imamo mogućnost da 30 ili 40 odsto naše godišnje potrošnje ovog energenta dobijemo i od drugih dobavljača. Mi smo danas zavisni 100 odsto od ruskog gasa, i niko od toga ne beži, iako se stvara priča da neko ne želi ruski gas. Ništa tu nije sporno, ali želimo da imamo mogućnost izbora, da manje zavisimo i da možemo lakše da pregovaramo i o kapacitetima i o ceni”, navela je ministarka za televizuju Pančevo.

Interkonekcija sa Bugarskom, kako je navela, biće završena septembra naredne godine i tada ćemo dobiti mogućnost nabavke gasa iz Azerbejdžana. Dodala je da je sa njihovim ministarstvom je potpisan sporazum o saradnji i pregovaramo o nabavci za narednu godinu, sa LNG terminala u Grčkoj ili bilo kog drugog dobavljača.

„Oko 700 hiljada domaćinstava u Srbiji koristi gas, privreda umnogome zavisi od ovog energenta i zato se pripremamo kao da će biti najgora zima. Imamo ugovor sa Rusijom o 2 milijarde kubnih metara gasa, obezbedili smo pola milijarde u skladištu u Mađarskoj, istovremeno punimo naš deo skladišta u Banatskom Dvoru. Spremni smo za sve situacije, imamo krizne planove i činimo sve da imamo dovoljno gasa i za privredu i za domaćinstva, ali svakako situacija nije laka“, rekla je Mihajlović.

Ministarka je istakla da je cilj da Srbija bude tranzitna država i da će povezivanje u gasnom sektoru sa drugim zemljama regiona osigurati stabilnost u snabdevanju ovim energentom.

„Ono što takođe želimo jesu gasne konekcije sa drugim državama u regionu i da budemo tranzitna zemlja, kao što smo u saobraćaju postali nezaobilazna ruta kada smo završili sve koridore. To znači stabilnost sistema, političku jačinu i dodatni prihod od tranzita. Cilj je da se povežemo i sa Rumunijom, S. Makedonijom, Hrvatskom, BiH, i ne samo u gasu, već i kada je u pitanju visokonaponska mreža“, navela je Mihajlović.

„Situacija u kojoj je danas EPS je rezultat javašluka“

Zorana Mihajlović rekla je da izgradnja novih kapaciteta koji za proizvodnju energije koriste OIE nije pitanje volje, već je to jedini način da elektroenergetski sistem bude stabilan. Ona je ponovila da neće biti restrikcija struje i da sva javna preduzeća u ovom sektoru moraju da budu efikasnija i da sprovode planove i strategiju države.

„Najmanji problem je novac, a najveći nemogućnost da izađemo iz okvira i da shvatimo da lobiji koji postoje ne rade u interesu građane i države. Država stoji uz „Elektroprivredu Srbije“ i uradićemo sve da ovo preduzeće, koje je najbitnije u zemlji stane na noge i bude u mogućnosti da proizvodi dovoljne količine energije za naše potrebe. Ništa u energetici se ne dešava preko noći, nego godinama. Situacija u kojoj je danas EPS, rezultat je višegodišnjeg javašluka i nerada, ali je naš zadatak da uradimo sve da pomognemo, ali će to državu mnogo koštati. Izdvajamo i izdvajaćemo ogroman novac, ali zahvaljujući finansijskoj snazi države mi to možemo. Ono što građani treba da znaju jeste da neće biti restrikcija. Ako ih nije bilo za vreme Grčića, neće ih biti ni sada“, istakla je Mihajlović.

„Šta god da sam radila i u saobraćaju, ako hoćete promene, onda nailazite na otpore i opstrukcije ljudi koji su u javnim preduzećima navikli na država stoji uz njih i pokriva gubitke, bez želje da sprovode velike projekte“, dodaja je ministarka.

Mihajlović je naglasila da se u visokonaponsku mrežu nije dovoljno ulagalo, i da prema EMS-u ne može da primi nove kapacitete. Zelena agenda je, kako kaže, jedini, realni put.

„To je novi model privrednog rasta, ne samo naša međunarodna obaveza. Za nas je važno da imamo dovoljno energije, a istovremeno i čist vazduh, vodu i zemljište. Godišnje emitujemo 60 miliona tona ugljen-dioksida, samo za zdravstvene troškove izazvane zagađenjem izdvajamo milijarde. Često se čuje da neke zemlje u krizi vraćaju proizvodnju energije iz uglja, ali to su zemlje koje su prethodnih 20 godina snizile proizvodnju iz uglja za 30, 40 i više procenata. I Nemačka i V. Britanija, Rumunija, Grčka. Vraćanje od 1 ili 2 odsto u energetskom miksu ne znači ništa. Mi se time nismo bavili, sve vreme koristimo lignit najlošijeg kvaliteta, termoelektrane su stare, nisu dovoljno efikasne i došlo je vreme da kažemo da treba da koristimo zdrave izvore“, zaključila je Mihajlović,