Mihajlović: Opravdan leks specijalis za bržu izgradnju infrastrukture

„Nama treba zakon koji će nam omogućiti brzinu. U ovom trenutku bi trebalo da promenimo mnogo zakona da bi smo mogli da budemo tako brzi, a ovde smo to uradili jednim posebnim zakonom“, kazala je ona novinarima u Vladi Srbije.

Prema njenim rečima, poseban zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima radi realizacije projekta izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju odnosiće se zaista samo na projekte za koje Vlada Srbije donese zaključak da su od posebnog javnog interesa.

„To smo uradili, jer svih prethodnih godine imali smo priliku da vidimo koliko zbog određenih procedura može da se izgubi vreme koje nemamo“, rekla je Mihajlović.

Dodala je da su u Vladi Srbije smatrali da nije nepotrebno da se za svaki veliki infrastrukturni projekat pravi poseban zakon i da je važno da se ubrzaju sve procedure koje se odnose na javne nabavke i eksproprijaciju.

„To ne znači da neće biti javnih nabavki i da se proces eksproprijacije neće sprovoditi od početka do kraja, ali sve administrativne, birokratske procedure biće ubrzane“, kazala je Mihajlović.

Ona je podsetila i da je Nacrt zakona bio u javnoj proceduri i da se niko od institucija ili pojedinih stručnjaka, koji sada kritikuju zakon nije javio i izneo komentare, odnosno zamerke.

Dodala je i da još uvek nije kasno da se upute sugestije i predloge u vezi sa zakonom, jer ulazi u skupštinsku proceduru.

„Svaki zakon moše da se zloupotrebi, iako se trudimo da se to onemogući. Zato postoje kaznene odredbe, inspekcije, nezavisna tela koja moraju da kontrolišu realizaciju takvih projekata“, kazala je ministarka.

Mihajlović je rekla i da počinje gradnja četiri nova autoputa, a da sledeće godine pored ostalog počinju radovi na Fruškogorskom koridoru, delovima auto-puta „Miloš Veliki“, nastavlja se gradnja autoputa Požega – Boljare.

Kako je agenciji Beta ranije rečeno u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prema novom zakonu postupci eksproprijacije skratiće se u proseku od šest meseci do godinu dana.

Zakona predviđa jednake procedure za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost.

„Jedina korektivna vrednost ove naknade je u slučaju da nadležni poreski organ nema dovoljno elemenata za određivanje tržišne vrednosti, a da je u susednim jedinicama lokalne samouprave već vršena eksproprijacija zemljišta istih ili sličnih karakteristika za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, dužan je da prilikom utvrđivanja tržišne vrednosti zemljišta uzme u obzir i podatke o vrednosti tog zemljišta“, naveli su iz Ministarstva.

Istaknuto je i da u novom zakonu rokovi za izdavanje neophodnih dozvola nisu skraćivani, jer su oni prema Zakonu o planiranju i izgradnji već skraćeni na optimalan nivo, zbog čega je, između ostalog, podseća se, Srbija zauzela 9. mesto u svetu na Duing biznis listi Svetske banke.

Zakon predviđa, da u slučaju hitnosti i ugroženosti realizacije projekta, Vlada može doneti odluku da se za projekat ili pojedine faze ne primenjuju propisi kojima se uređuje postupak javnih nabavki, već se na njih primenjuje poseban postupak za izbor strateškog partnera.

Postupak izbora strateškog partnera sprovodi radna grupa koju formira Vlada Srbije.

Naglašeno je i da su novim zakonom u svim fazama realizacije projekata precizirane procedure koje su u praksi pravile nedoumice ili su otežavale efikasno sprovođenje projekata.

Omogućeno je i da se radovi na objektima izvode parcijalno po delovima linijskog infrastrukturnog objekta, iako je dozvola izdata za ceo objekat, kako bi se omogućilo da problemi koji nisu razrešeni na nekom delu planirane trase, ne zaustavljaju radove na delovima na kojima je moguće odmah započeti izgradnju.

Kako su naveli iz Ministarstva, sva rešenja u zakonu proistekla su iz dosadašnjih iskustava iz kojih je utvrđeno koje su to odredbe koje je bilo potrebno definisati, a koje su prouzrokovale problem i kašnjenja u realizaciji najvažnijih kapitalnih projekata u zemlji.

U obrazloženju zakona se podseća da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u svom planu rada i budžetu za 2020. godinu (sa planom i za 2021. i 2022. godinu), predvidelo otpočinjanje projekata iz novog investicionog ciklusa, čija vrednost je procenjena na oko pet milijardi evra ulaganja u infrastrukturne projekte (putevi, železnica, metro, vodna infrastruktura).

Uz izgradnju novih državnih puteva planirana je rekonstrukcija i rehabilitacija javnih puteva u dužini od 5.000 kilometara, i rekonstrukcija i rehabilitacija javne železničke infrastrukture.