Mihajlović: Srbija može da bude među prvih 10 zemalja u svetu po uslovima za poslovanje

„Mi hoćemo da budemo među prvih 10 i u svim drugim oblastima, nije dovoljno da budemo samo u izdavanju građevinskih dozvola. Pokazali smo da svake godine možemo da popravimo uslove poslovanja“, kazala je ona na predstavljanju 13. izdanja Sive knijege preporuka za bolje uslove poslovanja u Srbiji, koju je priredila Nacionalna alijansa za loklani ekomoski razvoj (NALED).

Mihajlović, koja je i predsednica vladine Radne grupe za unapređenje pozicije Srbije na Duing biznis listi SB, podsetila je da je 2020. godine, koja je zbog pandemije korona virusa bila teška, Vlada Srbije donela Akcioni plan za dalje poboljšanje uslova poslovanja, za period od 2021. do 2023. godine.

Kao primere šta je već urađeno u skladu sa tim planom ona je navela Zakonu o stečaju, Zakonu o licenciranju stečajnih upravnika.

„Mislim da su velike promene napravljene izmenama i dopunama Zakona o katastru, jer je važno da se ima elektronsko oglašavanje i preuzimanje rešenja. Sve je to pomoglo da nijedan investitor iz Srbije 2020. godine nije otišao“, rekla je ministarka.

Mihajlović je ukazala i da neće biti napretka u srpskoj provredi ukoliko se istovremeno ne bude vodilo računa o energetici, odnosno energetskoj tranziciji, uz istovremeno vođenje računa o životnoj sredini.

„Da bi mogli da imamo energetsku bezbednost i u nekim oblastima budemo samodovlnji, a da se sačuva životna sredina, pripremljena su četiri zakona u oblasti energetike i predata na mišljenje Vladi i očekuje se da budu usvojeni sukoro“, kazala je ona.

Podsetila je da je prvi put urađen poseban Zakon o obnovljivim izvorima energije (OIE), koji treba da omogući povećanje proizvodnja električne i toplotne energije iz OI.

Precizirala je da je u zakon uljučena institucija akukcije, odnosno konkurencija između proizvođača, kao i da potrošači mogu da budu i proizvođači, a da solarni paneli budu i na sportskim halama, na kućama i stambenim zgradama.

Naglasila je i da se neće dozvoliti gradnja derivacionih mini hidroelektrana u zaštićenim područjima, jer one neće obezbediti energetsku bezbednost, a sačuvaće se životna sredina.

Tu su i zakoni o rudarstvi, energetici i energetskoj efikasnosti.

Prema njenim rečima, povećenje energetske efikasnosti je drugi pravac kojim Srbije treba da ide, odnosno da se učini sve da nacionalni cilj bude smanjenje potrošnje energije, a država će pomoći koliko god može kroz Fond za energetsku efikasnost.

To više ne sme, kako je dodala, da bude sporadično i po pojedinim lokalnim samoupravama ili zgradama i po materijalnom statusu, već mora da bude nacionalni cilj.

Istakla je i da u energetici slede nova ulaganja u srednje i velike hidroelektrane, „jer Srbija mora postepeno da smanjuje proizvodnju iz termoelektrana, odnosno niskokvalitetnog lignita“.