Mihajlović: Struja neće skoro poskupeti, mora više da se uradi na reformi EPS-a

Ona je u intervjuu agenciji Beti rekla da „EPS, kao i sva druga javna preduzeća moraju da se srede kada je reč o troškovima i prihodima i da tada može da se priča o realnim cenama”.

„Povećali smo cenu struje za oko 150 dinara po prosečnom računu od 3.000 dinara, što će se primenjivati od februara, i znam da nijedna cena nije dobra za građane, svaka je visoka, ali moramo voditi računa i o osnovnoj proizvodnji”, rekla je Mihajlović.

Dodala je da „cena struje ne može da pokriva troškove EPS-a koji možda nisu realni i da regulatorna agencija (Agencija za energetiku Srbije) mora da veže cenu struje, koja je u Srbiji među najnižim u Evropi, za izvor energije i poslovanje”.

Reforma EPS-a je, prema njenim rečima, počela 2014. godine, kada je donet Zakon o energetici, a za tih šest godina „niko se nije suštinski bavio podelom delatnosti, prihodima i rashodima, ne samo u tom preduzeću nego i u ‘Srbijagasu’ kako bi se oformile firme koje obavljaju posao od opšteg interesa za sve građane, isporučuju kvalitetnu energiju i energent i ostvaruju profit”.

„Ovih dana zbog poplava neki krajevi u Srbiji nemaju električnu energiju, ne zbog tolike nepogode nego zato što se prethodnih godina nije ulagalo ni u distributivnu mrežu ni u trafostanice”, rekla je Mihajlović.

Često se u EPS-u, kako je rekla, ne zna šta je tačno najvažnija investicija i da joj se čini da je više novca odlazilo u povezana preduzeća nego u osnovni biznis.

Istakla je da je Vlada Srbije donela odluku da se u EPS-u koji ima proizvodnju, rudnike, termoelektrane, hidroelektrane i operatora distributivnog sistema (ODS) podele delatnosti i da se u distribucije i trafostanice i nekoliko narednih godina uloži 300-400 miliona evra da se ne bi dešavalo da potrošači nemaju struju zato što je pao sneg ili izbila poplava.

Najvažnije je, kako je rekla, da se proizvede dovoljno struje i da bude dobrog kvaliteta kako ne bi, ne u Beogradu, nego u pojedinim delovima Srbije struja u toku dana nestajala pet-šest puta na nekoliko sekundi ili minuta.

To, prema njenim rečima, onemogućava normalan rad kućnih aparata i izaziva štetu, pa zbog toga u „drugom koraku” potrošačima treba obezbediti kvalitetnu struju, a ne da moraju da primaju ono što im se isporuči, a treba im obezbediti i uslove da biraju isporučioca.

Na pitanje da li je za reforme u EPS-u odgovorno aktuelno rukovodstvo, Mihajlović je rekla da „hitno moraju da se raspišu konkursi za direktore javnih preduzeća, da kriterijumi moraju da budu jasni i da ne mogu da traju pet godina”.

„Jako je važna odgovornost ljudi koji upravljaju javnim preduzećima. Oni koji danas njima upravljaju imaju najlepše zanimanje, država uskače sa novcem, rešava probleme, a direktori nemaju nikakvu odgovornost i ne polažu račune, zašto je izabrana neka investicija, zašto nije završena ili zašto građani nemaju struju”, rekla je Mihajlović.

Dodala je da „kada se rukovodstvo izabere na konkursu, ono odgovara imenom i prezimenom, a da je razlog zašto tako nije bilo prethodnih godina, to što je Ministarstvo rudarstva i energetike bilo po strani i prilično spavalo, što je bila ozbiljna greška”.

Ministarstvo rudarstva i energetike, prema njenim rečima, priprema izmene zakona i uključilo je u taj posao preduzeća i stručne domaće i međunarodne institucije „da se vidi šta je najbolje za razvoj energetike u Srbiji”.

Mihajlović je na pitanje šta je obećala Energetskoj zajednici koja je pretila kaznom zbog toga što nisu razdvojene delatnosti u Srbijagasu i Jugorosgasu rekla da to nisu obećanja koja dovode Srbiju u problem, već omogućuju razvoj energetike.

„Danas sve distribucije nemaju licence za rad, to ne postoji nigde u svetu. Doneli smo odluku na Vladi Srbije da se promeni sve što za prethodnih šest godina nije urađeno iz neznanja ili namerno”, rekla je ona.

Dodala je da će to omogućiti da se otvori Poglavlje 15 u procesu integracije Srbije u EU gde je jedan od najvećih problema što se ne zna šta se dešava u državnim preduzećima, a da građani zbog toga trpe, a privreda ima najvišu cenu gasa u Evropi.

Na pitanje da li će protiv tih promena i dalje biti direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, Mihajlović je rekla je „doneta odluka Vlade Srbije, a da i 2014. godine nije bilo lako raditi sa Srbijagasom”.

„Podsetiću da u Srbijagas od 2012. ili 2013. godine nije ušla ni Državna revizorska institucija (DRI). Sada sam joj pisala i zamolila da u njihov plan uvrste Srbijagas”, rekla je Mihajlović koja je i potpredsednica Vlade Srbije.

Ona je rekla da je formirana radna grupa i da su utvrđeni rokovi kad šta treba da se uradi u tom preduzeću.

„Ljudi koji nisu spremni da realizuju ono što država i stručni tim kažu ne treba da vode javna preduzeća i neću se libiti da podnesem rešenje o razrešenju jer to nije pitanje Bajatovića, već gasne privrede Srbije”, rekla je Mihajlović.

Gasna privreda, prema njenim rečima, „može da donese profit i to ne mali”.

„Možemo da imamo jaku gasnu privredu, a ne jedno preduzeće iz koga jedan čovek upravlja celom gasnom privredom”, rekla je Mihajlović.

Odgovarajući na pitanje da li očekuje pritiske zbog izgradnje gasovoda Turski (Balkanski) tok, Mihajlović je rekla da „pritisaka uvek ima sa raznih strana jer su gasovodi od neprocenljive vrednosti u svakoj energetici, pa i u našoj”.

„Vreme je da Srbija otvori svoje gasno tržište i tržište električne energije jer je to način da se privuku kvalitetne investicije, a više ponuda obezbeđuje i konkurentnije cene i gasa i struje”, rekla je Mihajlović.

Dodala je da „veruje da je tako moguće obezbediti realnije cene gasa i za stanovništvo, a da se realna cena ne zna kad jedan isporučilac diktira strukturu cene”.

Mihajlović je rekla da je „napravljena predstava da su Gasprom i druge ruske kompanije apriori protiv svega”.

„’Jugorosgas’ je u nekim stvarima bio moderniji od Srbijagasa. Svi imaju interes da zarade novac, ali i država Srbija da ima kvalitetan gas po prihvatljivim cenama. Ako je cena gasa visoka, privreda ne može da radi, a bila bi velika šteta da koristi struju. Zajednički možemo da dođemo do rešenja”, rekla je Mihajlović.

Na pitanje kako će „pomiriti” ekološke pokrete protiv rudnika litijuma kod Loznice i investitora, kompanije „Rio Tinto”, Mihajlović je rekla da ta kompanija radi istraživanja tog prostora od 2004. godine i da se vrednost celog posla prerade tog minerala meri desetinama milijardi evra.

„Vizija Vlade Srbije je da zemlja narednih godina postane zelena, održiva i neutralna na klimatske promene. Zato niko neće potpisati obavezujući dokument kojim ćemo uništiti životnu sredinu”, rekla je Mihajlović.

Istakla je da se „moraju sačekati sve studije i videti koja je tehnologija u pitanju”.

Prema njenim rečima neće moći da se otpočne eksploatacija, ne samo tog, već nijednog rudnika ukoliko studije nisu prihvaćene u javnoj raspravi i nisu u skladu sa evropskim direktivama.

„Formirana je nova radna grupa od predstavnika stručnih institucija jer se prethodna za četiri godine sastala samo jednom i svi smo ponovili da je najvažnije očuvati životnu sredinu i to smo saopštili ‘Rio Tintu’ i dobili odgovor da im je to jasno”, rekla je Mihajlović.

Na pitanje kako će se rešiti problemi malih hidroelektrana Mihajlović je rekla „da niko ne može da se složi sa tim da se, zbog malih hidroelektrana reke uvode u cevi 200-300 metara ili pet kilometara, pa se onda nastavi reka”.

Ona je rekla da se priprema novi zakon o obnovljivim izvorima energije i da se energetska stabilnost neće zasnivati na malim hidroelektranama, već na solarnoj energiji, biomasi, geotermalnoj i energiji vetra, a da su na drugoj strani strategije srednje i velike hidroelektrane.

Problem male hidroelektrane na reci Rakiti će se, prema njenim rečima, rešavati u dogovoru sa lokalnom samoupravom.

Na pitanje da li se u dugoročnoj strategiji predviđa gašenje termoelektrana Mihajlović je rekla da je „pred Srbijom fundamentalna odluka o okretanju novim izvorima energije”.

„Pripremićemo strategiju razvoja energetike Srbije do 2050. godine i Nacionalni plan za energetiku i klimu koji će podrazumevati usklađivanje sa svim međunarodnim standardima”, rekla je Mihajlović.

Niko neće, kako je rekla, za deset godina ugasiti termoelektrane, posebno ako su dominantne u proizvodnji struje kao u Poljskoj, ali da „moramo biti svesni da će Srbija, posle 2050. godine ako ne ugasi elektrane na najnekvalitetniji ugalj lignit, morati godišnje da plaća 900 miliona evra ili milijardu evra”.

„Zbog toga ćemo ići u tri pravca, jedan je da se osnuje Uprava za energetsku efikasnost i pomogne privrednim subjektima i domaćinstvima da u narednih pet godina zamene prozore i vrata i tako smanjimo potrošnju energije koja je u Srbiji veća za 4,5 puta od proseka u EU”, rekla je Mihajlović.

Drugi pravac će biti, kako je rekla, razvoj srednjih i velikih hidroelektrana koje treba da gradi EPS, a „razmišlja se o hidroelektranama na Bistrici, u gornjem toku Drine i možda manjoj reverzibilnoj na Dunavu i reč je o investicijama vrednim četiri-pet milijardi evra, a to bi sa obnovljivim izvorima obezbedilo energetsku sigurnost”.

Biomasa, prema njenim rečima, nije dovoljno iskorišćena jer postoji jedna elektrana-toplana i započeto je još pet, a „suština je u tome da većina toplana u Srbiji može da koristi biomasu”.

„Četvrti pravac je izgradnja gasnih elektrana koje bi proizvodile i struju i toplotu. Svi ti izvori energije bili bi fleksibilni i ‘uskakali’ bi u sistem kada je potrebno i mogli bi da obezbede i izvesne količine struje za plasman van granica”, rekla je Mihajlović.