Mikrokrediti vetar u leđa ženskom preduzetništvu

p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

To prktično znači da bi pažnju trebalo usmeriti na razvoj koncepta mikrofinansiranja. Primera radi, u Evropskoj uniji je za dve godine realizovano 390.000 mikrofinansirajućih kredita, čija ukupna vrednost premašuje 1,5 milijardi evra, a prosečan iznos kredita kreće se oko 8.500 evra. Ove pozajmice iskoristilo je 121.270 mikro firmi – izjavila je na okruglom stolu „Mikrofinansiranje u funkciji unapređenja ženskog preduzetništva“ Nermina LJubović, direktorka Sektora za privredni sistem Privredne komore Srbije. Ona je bila jedan od učesnika ovog skupa koji je, u organizaciji Udruženja poslovnih žena Srbije i Privredne komora Srbije, a uz podršku programa Pokreni se za budućnost i Foruma za razvoj preduzetništva žena u Srbiji, održan prošle sedmice u PKS.

Uz konstataciju da žensko preduzetništvo ima potencijal, koji se ne može iskoristiti bez finansijske podrške, Sanja Popović Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena ukazala je na činjenicu da samo dve banke – Oportuniti i Prokredit banka, odobravaju mikrokredite.

– Žensko preduzetništvo u Srbiji uglavnom je zasnovano na mikro firmama sa maksimalno pet zaposlenih, pa je potreba za manjim zajmovima od 300 do 3.000 evra veoma izražena. Reč je, inače, o finansijskim sredstvima niskog rizika koji bi vlasnicima mikropreduzeća olakšali poslovanje. Ohrabruje podatak da je posle gotovo 10 godina, Narodna banka Srbije ponovo pokrenula inicijativu za donošenje zakona o mikrofinansiranju i najavila da će formirati radnu grupu koja će se baviti položajem nedepozitnih finansijskih institucija – kaže Sanja Popović Pantić.

Sudeći prema izlaganju Petra Sekulića, savetnik guvernera NBS, radna grupa će biti angažovana na izradi regulatornog okvira za mikrofinansiranje, a nacrt novog zakonskog rešenja trebalo bi da se pojavi krajem četvrtog kvartala 2016. ili u prvom kvartalu 2017. godine.

O iskustvima država članica EU u mikrofinansiranju govorio je profesor Zoran Najdanović, koordinator radne grupe za izradu Zakona o mikrofinansiranju Hrvatske. Prema njegovim rečima, za pospešivanje preduzetništva najpre je neophodno uvideti poražavajuću statistiku prema kojoj samo 20 odsto preduzetnika ima pristup bankarskim kreditima, što znači da 80 odsto preduzetnika mora da traga za alternativnim načinima finansiranja. On je naglasio da je ključ uspeha u tome da država, kroz odgovarajuću zakonsku regulativu, odnosno alternativne izvore finansiranja, pruži podršku početničkim preduzetničkim idejama, ali i onim one koje se već realizuju.

Za pet godina odobreno 32.000 mikrokredita

– U Srbiji je u prethodnih pet godina, malom i srednjem biznisu odobreno oko 32.000 mikrokredita čija se prosečna vrednost kretala oko 1.409 evra. Zahvaljujući tome, otvoreno je više od 53.000 radnih mesta. Zanimljiv je podatak da su većinu korisnika ovih pozajmica, preciznije 55 odsto od ukupnog broja, činile preduzetnice – ističe Nermina LJubović, direktorka Sektora za privredni sistem PKS.