Pravedna preraspodela narodnih para

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić, tvrdi da je očito da ja (Krkobabić) „sve to radi u cilju svoje političke promocije“.

A poštovani autor teksta Gojko Vlaović zaključuje da „stručna javnost“ (?) smatra, da (isti Krkobabić) želi da promoviše političku opciju koju predvodi u okviru vladajuće koalicije“.

Da pođemo od vaše navedene „stručne javnosti“, a posebno u odnosu na sam pojam socijalne – garantovane penzije. Ponovo ističemo da socijalna – garantovana penzija, predstavlja poseban i naučno verifikovan institut socijalne politike i da nije ni u kakvoj vezi sa ostalim vidovima „klasične penzije“ kao ekonomske kategorije (starosna, invalidska i porodična).

Stoga vas upućujemo na to da valjanu potvrdu respektabilne stručne javnosti mogu da daju, logično, samo priznati naučni radnici, koji se bave oblašću radnog i socijalnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, a to su prof. dr. Branko Lubarda, prof. dr. Ljubinka Kovačević, kao i docent doktor Filip Bojić, čija je doktorska disertacija upravo bila „Pravo na socijalnu penziju u sistemu prava socijalne sigurnosti“.

Istovremeno ukazujemo i na radove Velizara Golubovića „Socijalna penzija ili povećana socijalna pomoć“, kooautorsku publikaciju autora Gordane Matković i Katarine Stanić „Socijalna zaštita u starosti, dugotrajna nega i socijalne penzije“, kao i na Nacionalnu strategiju o starenju za period od 2006. do 2015. godine u Republici Srbiji, koja je predvidela uvođenje „socijalnih penzija“ za lica u siromaštvu i bez prihoda.

Iz svega navedenog proizilazi:

– da socijalna – garantovana penzija, postoji kao poseban institut socijalne politike,

– da, vaši sagovornici, predstavljeni kao deo „stručne javnosti“ u ovom slučaju to očito nisu,

– a samim tim da je naslov teksta: apsurdan, netačan, tendenciozan i iznad svega uvredljiv.

Bez obzira na sve, najiskrenije, hvala im što su, makar i sumnjičeći nas kao predlagače, zapravo podržali našu inicijativu.

Nadam se da nema nikoga dobronamernog u ovoj zemlji, nezavisno od njegove političke i ideološke pozicije, ko će ustati protiv ideje da se, uvođenjem socijalne – garantovane penzije, od ne manje od 100 evra mesečno, pomogne ovim kategorijama naših građanki i građana koji su u zoni siromaštva!

Nemam ništa protiv da se sve političke opcije promovišu podržavajući ovakav jedan civilizacijski iskorak u borbi protiv siromaštva.

Takođe, slažem se i sa opaskom da je suma koju, za početak, predlažemo, nedovoljna za egzistenciju najugroženijih kategorija. Ali, morate priznati, i tih 100 evra mesečno je 100 puta više od nula (0) dinara ili evra, svejedno, koliko (ni)su do sada primali!

Razumem da su svi pomalo „zatečeni“ ovom mojom inicijativom. Pa, hajde da ih razuverimo da nije reč ni o kakvoj predizbornoj „teoriji zavere“, nekakvoj visokoj politici ili, ne dao Bog, političkom „mešetarenju“.

Reč je o globalnoj inicijativi.

U Hrvatskoj, gde se to zove „nacionalnom mirovinom“, to je malo više, a u Severnoj Makedoniji njihova „državna socijalne penzija“ iznosi nešto manje od 100 evra.

Različiti instituti socijalnih penzija, kao osnovni mehanizam zaštite starijih osoba od siromaštva, primenjuju se u blizu 100 zemalja i uglavnom je reč o dva vida tih penzija. To su: ili univerzalne socijalne penzije dostupne svim starijim licima bez ličnih primanja koji ispunjavaju glavni uslov, tj. određene godine starosti; ili su to socijalne penzije sa proverom koje su dostupne siromašnijim licima koja moraju da ispune više uslova koji podležu proveri (prebivalište, državljanstvo, prihodi, imovina, zarada itd).

Ako se neko pita, po kom osnovu je baš Ministarstvo za brigu o selu inicijator uvođenja socijalne – garantovane penzije, neka pogleda član 23. Zakona o ministarstvima u kome, između ostalog, stoji da ovo ministarstvo „obavlja poslove državne uprave i sa njima povezane stručne poslove koji se odnose na strateško sagledavanje položaja sela i seoskog stanovništva, kao i predlaganje mera i aktivnosti za unapređenje uslova života i rada na selu“.

A, prema raspoloživim podacima, upravo značajan deo seoskog stanovništva starijeg od 65 godina nije stekao uslove za ostvarivanje prava na penziju, a među njima je najveći broj žena u ruralnim područjima koje, zapravo, predstavljaju jednu od najugroženijih kategorija stanovništva naše zemlje.

U svakom slučaju, zahvaljujem vam što nas podržavate i što ćete nas, nadamo se, i dalje podržavati na ovom našem, nimalo lakom, putu do stvarnog zaživljavanja socijalne – garantovane penzije!

Da bi socijalna – garantovana penzija zaživela, neophodna je jasno definisana politička volja. Ako ona postoji – a mi verujemo da postoji, i u najvišem državnom vrhu – onda će se naći i izvori finansiranja.

A možda i važnije od toga je da se pokaže sveopšta društvena i politička hrabrost da se pronađe način da se izvrši odgovarajuća pravedna preraspodela narodnih para u korist onih kojima je to životno neophodno.

Autor je ministar za brigu o selu u Vladi Republike Srbije