Milenijum tim plaća 200.000 dolara mesečno američkoj kompaniji za lobiranje

To se može videti iz dokumenata dostupnih na stranici Ministarstva pravde SAD, odnosno njihovog Odeljenja za registraciju stranih agenata (FARA).

Ugovor između dve strane sklopljen je 19. septembra ove godine, a ispred kompanije Milenijum tim potpisao ga je generalni direktor Stojan Vujko.

U dokumentu se navodi da delokrug rada uključuje poslove vlade i službe za odnose s javnošću, angažovanjem i omogućavanjem komunikacije sa relevantnim zvaničnicima, donosiocima odluka i medijima u SAD, Velikoj Britaniji i Evropskoj uniji (EU).

Rad u SAD, kako se dodaje, uključuje zastupanje pred Kongresom i odeljenjima i agencijama izvršne vlasti.

Među ovim dokumentima, našlo se i pismo upućeno upravo Vujku iz ove kompanije, sa pojedinim detaljima saradnje.

To pismo, kako se navodi, predstavlja osnovu za angažovanje komapnije „Steptoe“ od strane Milenijum tima, kako bi ih zastupali u poslovima sa vladom.

Dalje je pojašnjeno da je obim angažovanja ove kompanije ograničen samo na ovu konkretnu saradnju.

U pismu se vidi i da je dogovoreno da se kompaniji „Steptoe“ plaća naknada od 200.000 dolara mesečno za ovaj posao. Oni, takođe, za izvršene usluge naplaćuju satnicu i zahtevaju nadoknadu troškova.

Iz te kompanije su ostavili prostor da i drugi akteri, takođe, mogu biti uključeni u zastupanje po potrebi.

Međutim, ono što se već sada zna, jeste da će oni na ovom poslu sarađivati sa kompanijom „Burstock“, kojima će plaćati mesečnu naknadu u iznosu od 100.000 dolara.

U Izveštaju FARA, takođe se može videti da je kompanija „Steptoe“ u proteklih šest meseci dala desetine hiljada dolara u kešu na ime lobija različitim političkim organizacijama i kandidatima.

Prema navodima sa sajta ove kompanije, u više od 100 godina prakse, „Steptoe“ je stekao međunarodnu reputaciju za „energično zastupanje klijenata pred vladinim agencijama, uspešno zastupanje u parnicama i arbitražama, kao i na polju kreativnih i praktičnih saveta u strukturiranju poslovnih transakcija“.

„Steptoe“ ima više od 500 advokata i drugog stručnog osoblja u kancelarijama u Pekingu, Briselu, Čikagu, Hong Kongu, Hjustonu, Londonu, Los Anđelesu, Njujorku, San Francisku i Vašingtonu.

Stručnjak za međunarodne odnose i profesor evropskog prava Duško Lopandić objašnjava za Danas da je lobiriranje standardan oblik promociije privatnih, a nekad i javnih interesa.

„Metod je, kao što mu ime kaže, nastao u Velikoj Britaniji i SAD, a sada je široko rasprostranjen i u institucijama EU, poput Evropskog parlamenta“, navodi on.

Cilj je da se kod javnih vlasti prenesu informacije i promovišu specifični ekonoomski interesi.

Lobiranje u EU je, kako pojašnjava, regulisano propisima o obavezi registracije, prijavljivanja kompanije i slično.

„Treba razlikovati i to da li privatna firma lobira u svoje ime ili u ime klijenta, recimo neke države“, kaže Lopandić.

Naš sagovornik naglašava da nema ništa sporno u samoj metodi lobiranja, iako se često ovaj izraz koristi i za koruptivne aktivnosti.

„Pitanje je i sama tema lobiranja, da li je cilj izmena nekog propisa ili nešto drugo, pa je u EU bilo dosta sporova oko lobiranja u korist duvanske ili hemijske industrije. U Evropskom parlamentu lobiranje je nekad bilo pokriće i za koruptivne aktivnosti, kao u nedavnoj aferi ‘Katar'“, podseća Lopandić.

I profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorad Filipović tvrdi da je lobiranje postalo uobičajena praksa.

„Lobiranje je odavno u tržišnim ekonomijama postalo način da se postignu određeni ciljevi koji su nam u interesu“, objašnjava on.

Međutim, kako dodaje, ima i dobre i loše strane.

„Cilj lobiranja je da se u javnosti istaknu svi pozitivni aspekti našeg delovanja, ali uz prećutkivanje mogućih negativnih“, ukazuje naš sagovornik.

Filipović objašnjava i da je oblast lobiranja vrlo detaljno regilisana propisima.

„Tih propisa se mora striktno pridržavati svako ko želi kao lobista da deluje na nekom tržištu“, objašnjava on.

Međutim, kako dodaje, kod nas to nije slučaj.

„Nažalost, kod nas je situacija daleko lošija u pogledu regulacije, kao i u definisanju i primeni sankcija za neprihvatljivo ponašanje“, upozorava Filipović.

Čime se bavi Milenijum tim?

Ovih dana kompanija Milenijum tim u fokusu je javnosti zbog rušenja hotela Jogoslavija koji je nedavno kupila, a na čijem mestu planira da podigne novi luksuzni hotel, sa dve velike kule.

Pored toga, angažovani su na brojnim infrastukturnim projektima, među kojima su Beograd na vodi, izgradnja državnog Data centra u Kragujevcu i trenutno najveći projekat „Ekspo 2027“, u okviru kog će raditi i na izgradnji Nacionalnog stadiona.

Ovo građevinsko preduzeće osnovano je 2003. godine i danas je jedno od najvećih i najuticajnijih u Srbiji, bar što se tiče građevinskog sektora.

Međutim, kako je Danas i ranije pisao, kada se pogleda portfolio ove kompanije, u velikoj većini poslova naručilac je država.

Vlasnici kompanije Ivan Bošnjak i Stojan Vujko, važe za bliske vlastima. Do 2012. su povezivani sa SPS, a kasnije sa SNS na čijim stranačkim skupovima su se pojavljivali.

KRIK je još ranije otkrio da je Predrag Mali, brat Siniše Malog, vozio audi u vlasništvu Milenijum tima, kao i da su mu ustupili stan na korišćenje. Agencija za sprečavanje korupcije nije ovde videla osnov za postupak.

Do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore Milenijum tima na pitanj au vezi angažovanja lobi firme u SAD.