Milenković Kerković (Dveri) pozvala NBS da "zauzda novi finansijski udar na građane Srbije" 1foto Aleksandar Roknić Danas

Srpski pokret Dveri traži od Narodne banke Srbije da spreči ponovno poskupljenje bankarskih provizija, a od Vlade da predloži Zakon o porezu na ekstra-profit, saopštila je juče narodna poslanica i potpredsedica Dveri Tamara Milenković- Kerković.

Poslanica Milenković- Kerković je podsetila da je Udruženja banaka Srbije ranije saopštilo da upravo ističe period jednogodišnjeg umanjenja bankarskih naknada i da će banke od 1. septembra vratiti svoje tarife za obračun naknada za bankarske usluge na prethodni nivo, veći i za 30 odsto. Jedina od 20 banaka koje posluju u Srbiji koja je najavila da neće povećavati naknade je Banka Poštanska štedionica.

„Srpski pokret Dveri traži od NBS da zauzda ovaj novi finansijski udar na građane Srbije, od kojih svaki u proseku već duguje bankama blizu 2000 evra. Pored toga, od NBS tražimo da hitno ispita i objavi stepen koncentracije na bankarskom tržištu, koji je za poslednjih deset godina značajno porastao, pa je takozvani racio koncentracije (CR) pet najvećih banaka u Srbiji znatno iznad 50 odsto, što ukazuje na ugroženu konkurenciju i na kartelizaciju bankarskog tržišta“, navela je Milenković- Kerković, koja je i redovna profesorka Ekonomskog fakulteta u Nišu.

Ona je naglasila da Dveri smatraju da je najava banaka da će od sutra ponovo vratiti ogromne cene svojih naknada „protivna načelima savesnog i poštenog ponašanja“. U odsustvu zdrave konkurencije, kao i kontrole i zaštite konkurencije u bankarskom sektoru, ovakva praksa predstavlja i „zloupotrebu dominatnog položaja banaka, na grbači građana Srbije“.

Ona je još kazala da će Dveri uputiti preporuku Vladi za donošenje Zakona o porezu na ekstra-profit, kako bi „milioni evra koje bankarski klijenti plaćaju bankama za kredite i druge usluge mogli da vrate u budžet Republike Srbije“.

Milenković Kerković (Dveri) pozvala NBS da "zauzda novi finansijski udar na građane Srbije" 2
Foto: Dveri

„Od Vlade Srbije tražimo da spreči dalje enormno bogaćenje banaka na račun prezaduživanja već osiromašenih građana. Bankarski krediti, pogotovu najzastupljenije a najskuplje takozvano prekoračenje po tekućem računu, već imaju sve karakteristike ‘zelenaških ugovora’, jer su banke svesne teškog stanja u kome građani uzimaju kredite pod najnepovoljnijim uslovima za koje znaju da neće moći da ih isplate“, navela je.

Milenković- Kerković je podsetila da dug građana i privrede bankama u Srbiji iznosi 28, 5 milijardi evra, a da su samo građani zaduženi 12,5 milijardi evra. I kamatne stope su izuzetno visoke pa su u julu mesecu za revolving kredite iznosile 9,55 odsto, za dugovanja po kreditnim karticama 22,75 odsto, a za “dozvoljeni minus”, uz pomoć kojeg „preživljava ogroman broj građana Srbije“- 28,98 odsto, kazala je.

Povećavaju prihode i bez uvećanja provizija

„I pored toga što su u avgustu 2022. godine banke u Srbiji prihvatile preporuku NBS, kao regulatornog tela, da svoje naknade i provizije smanje za odsto ili ih vrate na period pre povećanja, u toj istoj godini banke su svoj neto prihod od naknada i provizija povećale za 62 odsto, po osnovu provizija i naknada. Samo od naknada za takozvane troškove odobravanja kredita, banke su zaradile 441, 5 milion evra“, rekla je Milenković- Kerković.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari