Milićević: Stanovništvo nije osetilo taj „najveći“ ekonomski rast u Evropi

Prema rečima Milićevića, to je samo jedan od pokazatelja, nikako glavni i nikako odlučujući.

„Da li je stanovništvo osetilo taj rast od 2-3 odsto, naravno da nije. I to ne može da se odrazi tako lako na standard stanovništva, zato što je to samo jedan od preduslova da se dođe do nekog većeg standarda“, rekao je Milićević u emisiji Novi dan na N1 dodajući da ono što daleko više govori o standardu su proizvodi koje stanovništvo svakodnevno konzumira i koliko može da konzumira, zatim kolike su realne zarade po rastu, odnosno na troškove i na cene tih proizvoda.

Jako bitna je, kaže, i kakva je raspodela društvenog proizvoda, odnosno dohotka.

Đaković je ocenila da je podatak iz analize jedna statistička činjenica koja tako izolovano sama za sebe ne govori mnogo, ili govori nedovoljno.

„Prvo mi nemamo stope rasta koje su nama potrebne da bismo se približavali razvijenoj Evropi. To je jedna stvar. Druga stvar, naš problem je i to što mi nemamo neki kontinuiran rast. Dakle, kod nas to ide kao EKG. Jedne godine imamo rast, druge godine imamo pad i tako je neuravnoteženo. Ali ono što mi se čini da je problematično u ovom trenutku jeste što postoje ozbiljna upozorenja da ovakav ekonomski model koji Srbija primenjuje zapravo ima svoj ograničeni rok trajanja i taj rok trajanja se bliži. Ukoliko ne budemo preduzimali mere kako bismo menjali taj ekonomski model, bojim se da bi te stope rasta narednih godina mogle da budu još manje“, smatra Petrica Đaković.

I Milićević je saglasan sa ovom ocenom navodeći da je postojeći model rasta polako iscrpeo svoje neke faze koje su doprinele da daje ovakve rezultate koje, su, kako smatra, daleko ispod optimalnih i daleko ispod potrebnih rezultata da bi zemlja Srbija prešla iz jedne faze razvoja u drugu.
Ko oseća ekonomski rast

Prema rečima Petrice Đaković, očigledno je da jedna mala grupa ljudi to oseća, tih najbogatijih, oni postaju sve bogatiji, ali da ne misli da ukupno gledano takav podatak bilo ko oseća.

„Kratkoročno zbog inflacije, odnosno cena, koje su i dalje nešto veće nego u drugim zemljama, čak i taj neki nominalni rast zarada koji svi mi imamo obezvredi inflacija. A dugoročno gledano, taj model na kome se zasniva srpska ekonomija počinje da se iscrpljuje, zato što strane direktne investicije više nemaju uticaj na način na koji su imale, a i država je zahuktala prethodnih godina državne investicije i to nije loše, ali je loš način na koji se bira u šta će se ulagati novac i efekat toga ćemo tek videti. Dakle, kratkoročno, to što država gradi EXPO, nacionalni stadion i autoputeve donosi neki boljitak ekonomiji, u meri u kojoj se angažuje domaća privreda, ali stvarni efekti i isplativost tih projekata će se tek videti“, navela je ona.

Kako je kazala, vlast ovde voli da se hvali time kako smo mi najbrža ili jedna od najbržih ekonomija u Evropi, ali tu postoji i nekoliko problema.

„Jedan od njih je što se poredi neuporedivo – nije ista nemačka privreda i srpska, nije ista nemačka stopa rasta i srpska stopa rasta, a drugo je kako se taj kolač, ako ćemo tako nazvati, bruto domaći proizvod deli. Dakle, da bi se osetilo ili da bi životni standard porastao, taj kolač mora da se deli pravednije. Ovde se on deli dosta nepravedno. Dakle, ako vi imate ekonomiju u kojoj jedan jako mali broj ljudi dobija najveći deo tog kolača, a najveći broj ljudi jako mali deo, onda ne možemo da govorimo o porastu životnog standarda“, smatra novinarka Forbes-a.

Govoreći o industriji, ona je citirala profesora Pavla Petrovića koji je ukazivao na to da mi imamo jednu ekonomiju kvantiteta umesto kvaliteta.

„Mi i dalje imamo jednu tradicionalnu industriju koja donosi dosta malu dodatu vrednost. Dakle, industrija u Srbiji je dosta prevaziđena, ona je nekada imala nešto veći uticaj zato što smo imali veću stopu nezaposlenosti, pa su onda te radno-intenzivne investicije zapošljavale veliki broj ljudi i to je tada imalo smisla“, kazala je Đaković.

Svetska ekonomija i biznis model danas izgleda potpuno drugačije, a Srbija, smatra, i dalje ima jednu tradicionalnu industriju sa dosta niskom dodatom vrednošću.

„I u tom smislu imamo ekonomiju kvantiteta umesto kvaliteta, dakle, imamo nedovoljno investicija koje su tehnološki, odgovaraju vremenu u kome mi živimo… Kilo čipova nije isto što i kilo krompira, dakle, različito je da li proizvodite čipove ili proizvodite krompir“, ocenila je ona.