Milićević: Srbiju čeka najoštrija recesija u 21. veku

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na konferenciji za medije najavio, doduše tek za desetak dana, paket pomoći privredi težak „između 2,5 i 4,5 milijardi evra“.

On je istom prilikom rekao da će se truditi da bruto domaći proizvod ove godine padne do dva odsto, dok je prethodno bio projektovan rast od četiri procenta i da ćemo po tome biti među tri najbolje zemlje u Evropi. Pre dva dana nemački ministar finansija je izjavio da se očekuje pad ekonomije od najmanje pet odsto, dok je ranije bio planiran rast od 1,1 odsto za ovu godinu.

Takođe pad BDP-a od pet odsto u ovoj godini očekuje i Slovenija.

Prema računici ekonomiste Dragovana Milićevića, pad BDP-a Srbije ove godine verovatno će biti bliži nemačkom i slovenačkom nego onome što očekuje predsednik. U Milićevićevom optimističkom scenariju smanjenje BDP-a će iznositi oko 4,5 odsto što bi bila najoštrija recesija u 21. veku.

„Procena za prerađivačku industriju je da će imati pad proizvodnje od pet odsto, građevinarstvo za četiri odsto. Nada se polaže u poljoprivredu pošto je tamo najmanje ograničenje dejstva potpune izolacije. Pretpostavka je da će poljoprivreda rasti oko 16 odsto ukoliko vremenske prilike budu zadovoljavajuće“, objašnjava Milićević.

Prema njegovoj računici baziranoj na statistici bruto dodate vrednosti pojedinih sektora najveći udarac, pad od 30 odsto će zabeležiti ugostiteljstvo, zatim promet nekretnina 10 odsto, saobraćaj i skladištenje preko osam odsto, a trgovina pet odsto.

S obzirom da se u obračunu BDP-a, bruto dodata vrednost sabira sa naplaćenim porezima, na smanjenje BDP-a uticaće i slabija naplata poreza usled manje ekonomske aktivnosti, a tek treba videti da li će biti smanjenja poreza.

Milićević zato predlaže da država pokuša da odloži plaćanje kamata na javni dug od 950 miliona evra za sledeću godinu i smanji subvencije (koje utiču na smanjenje BDP-a) za 400 miliona evra kako bi se napravio prostor za pomoć privredi.

Prognoze o najvećoj ekonomskoj krizi u 21. veku stižu sa svih strana, pa je tako predsednica MMF-a Kristalina Georgieva rekla da treba očekivati recesiju koja će biti najmanje onoliko teška koliko je bila za vreme svetske finansijske krize, ili gora, dok je generalni sekretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Anhel Guria izjavio da je ovo „treći i najveći ekonomski, finansijski i socijalni šok 21. veka“.

I dok svetske vlade obećavaju ogromna sredstva za pomoć privredama, nakon mnogobrojnih apela domaćih preduzeća, država će izdvojiti „od 2,5 do 4,5 milijarde evra“ za spašavanje srpske ekonomije. Vučić nije precizirao kakve će to mere biti osim da će biti za „posebno ugrožene kompanije, ali i za ostale privrednike“.

S obzirom da je 4,5 milijarde evra 10 odsto BDP-a Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da je toliki stimulus „malo verovatan“.

„Ekonomski pad će biti dosta veći nego što je pre dve, tri nedelje izgledalo. Manje se kupuje, manje se investira, ljudi ostaju bez posla, država uvodi ograničenja za obavljanje nekih aktivnosti. Za svako smanjenje BDP-a od jednog procentnog poena budžetski deficit raste za 0,4 procentna poena. Znači ako budemo imali BDP-a od dva odsto umesto predviđenog rasta od četiri odsto, to znači da će se deficit budžeta zbog automatskog pada poreskih prihoda znači povećati za 2,5 odsto BDP-a. To je bez fiskalnog stimulansa“, napominje Arsić, upozoravajući da čak i u ovakvim okolnostima ne bi trebalo ići sa većim budžetskim deficitom od četiri do pet odsto BDP-a.

On podseća da mi i dalje imamo relativno visok javni dug od 52 odsto BDP-a, a da sada sa rastom budžetskog deficita i padom BDP-a i ukoliko bi još došlo da deprecijacije deviznog kursa mogli bismo se vratili na nivoe javnog duga od pre par godina.

Što se tiče paketa pomoći, iako nije precizirano šta će ga tačno činiti, Arsić očekuje da će tu značajan deo biti u stvari odlaganja i oslobođenja od plaćanja poreza.

„Pretpostavljam da je tu uključeno odlaganje poreskih obaveza i to bi moglo biti oko dva procentna poena BDP-a. Takođe, je moguće da su tu uračunate i monetarne mere, kao recimo smanjenje obaveznih rezervi koje je potrebno kako bi banke, nakon moratorijuma na otplatu obaveza prema njima, imale likvidnosti za davanje kredita.

Arsić napominje da sa deficitom treba biti oprezan, jer je pitanje koliko se država može sada zadužiti na međunarodnom finansijskom tržištu.

„Teško je sada i ispitati tržište. Ne znam da li je iko i emitovao obveznice poslednjih nedelja. Verujem da niko ne želi ni da bude prvi pa da se na njemu otkrije da tržište ne želi da kupi obveznice po prihvatljivoj ceni“, upozorava Arsić.