BETAPHOTO/NALEDSiva ekonomija u proteklih pet godina pala je sa 14,9 na 11,7 odsto BDP-a među registrovanim privrednicima, a kroz aktivnosti u sivoj zoni godišnje se obrne oko 6,5 milijardi evra, rečeno je danas na predstavljanju Programa za suzbijanje sive ekonomije 2023-2025.
Ministar Siniša Mali je na skupu koji je održan u Palati „Srbija“ rekao da je zahvaljujući reformskim potezima koje je Vlada preuzela, obim sive ekonomije, prema istraživanju NALED-a, u periodu od 2017. do 2021. godine smanjen za oko tri procentna poena, a da je 200.000 neformalno zaposlenih na tržištu rada prešlo u legalne tokove u prethodnih pet godina.
On je ocenio da je veliki reformski potez bila odluka da se ide na postepeno smanjenje poreskog opterećenja na zarade, što je dovelo do povoljnijih okolnosti na tržištu rada, odnosno do većeg zapošljavanja.
„Rastu plate i u privatnom i u javnom sektoru. Da ne zaboravimo da Vlada Srbije od 2018. sprovodi doslednu politiku kada je reč o smanjenju poreza i doprinosa na plate. Tako omogućavamo da ljudi iz sive zone pređu u zakonske okvire i podstičemo poslodavce da na pravilan način prijavljuju radnike i pređu u legalne tokove poslovanja“, dodao je Mali.
On je najavio dalja sistemska rešenja u digitalizaciji poslovanja Poreske uprave i Uprave carina.
Za naredni period značajna je reforma sistema carine, automatizacija dokumenata vezanih za uvoz i izvoz, povezivanje sa svim sistemima koje EU ima. Tu je i povezivanje Poreske uprave sa carinom, uvođenje sistema e-akciza i e-otpremnica. Što bolje omogućimo protok dokumenta kroz sistem, smanjićemo pojavu fantom firmi i aktivnosti u sivoj zoni“, rekao je Mali.
Prema NALED-ovoj studiji koja je sprovedena po monetarnom metodu i koja obuhvata i neregistrovanu privredu, uočava se trend pada sive ekonomije sa 22,2 na 20,1 odsto BDP-a, što govori da registrovana i neregistrovana preduzeća u sivoj zoni godišnje zajedno prometuju gotovo 11 milijardi evra.
Jedan od glavnih ciljeva novog Programa za suzbijanje sive ekonomije, koji je danas predstavljen javnosti, je da se siva zona poslovanja smanji na 10 odsto BDP-a do 2025. godine.
U okviru smanjenja sive ekonomije predviđa se smanjenje broja zaposlenih na crno za 20 odsto i povećanje broja novoosnovanih preduzetničkih radnji i firmi na više od 50.000 godišnje.
Prema programu koji je predstavljen u Palati Srbije planirane su 23 mere i 120 aktivnosti, podeljene u tri oblasti.
Fokus će biti stavljen na jačanje kapaciteta inspekcijskih organa i prekršajnih sudova, dalje unapređenje efikasnosti Poreske uprave, kao i podsticaje za odgovornu privredu.
Namera je da se unapredi otkrivanje i sankcionisanje rada u sivoj zoni i da se procenat osuđujućih presuda poveća sa 40 na 60 odsto, a da se udeo nepravilnosti koje otkrivaju inspektori PU smanji sa 48 na 35 odsto.
Kada je reč o stvaranju podsticajnih uslova za poslovanje, u planu je dalje smanjenje poreskog opterećenja plata i rešavanje problema parafiskala, a među ključnim merama je i stimulisanje bezgotovinskih plaćanja čiji porast na nivo zemalja centralne i istočne Evrope bi mogao doneti dodatnih 700 miliona evra u budžet godišnje, navodi se u saopštenju NALED-a.
U tom cilju Nacionalna inicijativa za bezgotovinska plaćanja danas je lansirala POS program. Svi preduzetnici, mikro i mala preduzeća i javne institucije koji žele da omoguće plaćanja putem platnih kartica, mobilnih novčanika ili instant plaćanja mogu da se prijave i besplatno dobiju instalaciju i korišćenje uređaja za svoje radnje ili onlajn prodaju, uz trgovačku naknadu do najviše 0,99 odsto, u trajanju do godinu dana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
