Milijarde za posrnule energetske džinove: Kako populizam zamenjuje tržište u pokušaju vlada da krizu olakšaju građanima

Kriza energije ubrzana i pojačana ratom u Ukrajini izgleda da preokreće i energetsku politiku, a sa rekordnim cenama gasa, struje i uglja države ulaze na velika vrata, dok tržište izlazi kroz prozor.

Tako je pre nekoliko dana nemačka vlada odlučila da spasi energetsku kompaniju Uniper, najvećeg uvoznika gasa u Nemačkoj, tako što će kupiti 30 odsto akcija kompanije koja je inače u većinskom finskom vlasništvu. Osim toga upumpaće 7,7 milijardi evra u kompaniju, a pored toga će povećati kreditnu podršku preko državne KfW razvojne banke sa dve na devet milijardi evra.

Procenjuje se da će ceo paket spasavanja Unipera koštati državu oko 15 milijardi evra.

Francuska vlada je odlučila da potpuno nacionalizuje najveću elektroenergetsku kompaniju u zemlji i operatera nuklearnih elektrana EDF iako već drži oko 84 odsto njenih akcija.

Država je ponudila malim akcionarima ukupno oko 10 milijardi evra za preostalih 14 odsto akcija uz premiju od čak 53 odsto u odnosu na trenutnu vrednost akcija na berzi. Sa aspekta javnih finansija to je ozbiljan trošak, pošto je prošlogodišnji budžet Francuske bio 400 milijardi evra, dok se recimo na vojsku ili penzije troši po oko 60 milijardi evra. EDF proizvodi 69 odsto struje za Francusku, ali će ove godine proizvodnja biti smanjena zbog remonta, obnavljanja goriva i popravki na 12 reaktora.

Još krajem prošle godine prva žrtva visokih cena energije postao je britanski snabdevač strujom i gasom za oko 17 miliona domaćinstava, Bulb Energy. Kompanija je bankrotirala, istini za volju ne samo zbog energetske krize već i lošeg upravljanja, ali svejedno, kao spasilac se pojavila država koja je postavila prinudnog upravnika i koja pokriva tekuće gubitke. Očekuje se da bi do kraja godine oni mogli dostići oko 3,5 milijarde evra.

Englesku javnost posebno žulja to što je bivšem vlasniku i direktoru kompanije isplaćen bonus od skoro 300.000 evra dok se on izvinjavao zbog problema u isporukama energije i što će država preuzeti dugove.

Dakle, u trenutku kada je isporuka gasa iz Rusije do kraja godine pod velikim upitnikom, kada cene električne energije idu i preko 500 evra za megavatsat na evropskim spot tržištima (do 10 puta više od ranije uobičajenih), vlade najvećih evropskih država odlučuju da se ne oslanjaju na tržište nego da preuzmu stvari u svoje ruke.

Za ekonomistu Gorana Radosavljevića ove nacionalizacije su priprema za populističke mere evropskih vlada i upumpavanje para u ove kompanije.

“Pravila o državnoj pomoći EU već su suspendovana tokom pandemije tako da će biti lako nastaviti. Mislim da ćemo narednih godinu dana u Evropi gledati populizam na kakav nismo navikli. Francuzima je za to potrebno 100 odstotno vlasništvo u EDF-u, a EDF je vlasnik mnogih drugih preduzeća. Nemci će moliti boga da gas poteče Severnim tokom dok s druge strane uvoze ugalj. Ostali će se snalaziti kako ko ume. Već se stiglo do politika tipa: ne morate se tuširati svaki dan ili nosite džemper u kući. Posle 20 godina evropska energetska politika doživela je krah”, zaključuje Radosavljević.

Nije samo direktna nacionalizacija energetskih kompanija, kojih će verovatno biti sve više kako se energetska situacija bude zaoštravala, način kako država uskače na tržište, već i subvencionisanjem računa za energiju građana.

Prema proceni Blumberga evropske države će ove godine potrošiti 100 milijardi evra da pomognu građanima sa računima za struju i gas.

Recimo Češka sa nacionalnom energetskom kompanijom ČEZ razmatra kako može da im pomogne u slučaju ekstremnih situacija poput obustave isporuke ruskog gasa.

Francuska planira da udvostruči pomoć domaćinstvima sa 25 milijardi evra što kroz davanja što kroz poreske olakšice, a Velika Britanija već pomaže paketom od blizu 45 milijardi evra.

I Nemačka planira pomoć potrošačima, ali je kancelar Olaf Šolc najavio specijalne takse kako bi se teret skupe energije ravnopravnije podelio između domaćinstava i privrede, pa će od oktobra četvoročlano domaćinstvo imati poskupljenje energije za 200 do 300 evra na godišnjem nivou.

Radosavljević ističe da poslednjih 20 godina EU nikada nije vodila suštinski zajedničku energetsku politiku.

“Francuzi su gurali nuklearnu energiju, Amerika je opet gurala LNG, dok su se Nemci oslanjali na ruski gas. Onda su pokušavali zelenu energiju, a sada Nemačka dekonzervira termoelektrane i uvozi ugalj. Lutali su između zatvaranja i nezatvaranja nuklearki. Sada su nuklearnu energiju proglasili zelenom energijom, a isto su uradili i sa gasom. Pokušaji da se smanji monopol Gasproma u Evropi uvek je nailazio na blokadu Nemačke. Treći energetski paket nikada nije zaživeo. Sada svako pokušava da se izvadi pred svojim biračima. Ide teška zima, a cene su već sada ogromne”, upozorava Radosavljević dodajući da će najviše biti pogođeni Nemci, ali da su oni i najodgovorniji za ovakvu situaciju.

On ističe da će sada države u teškoj situaciji posegnuti za populizmom.

“Kod nas EPS pravi milijardu evra gubitka, a to se nigde ne vidi. Gubici prebacuju negde u budućnost. Svakih deset godina ispada da platimo milijardu evra za gubitke Srbijagasa. To u EU ne može tako lako da prođe. Sada će iskoristiti ovu situaciju prikriju sve to”, zaključuje on.