Milijarderi svakog dana bogatiji za 2,7 milijardi dolara, dok 820 miliona ljudi - gladuje 1Siromaštvo sve veće dok zemlja luta između Rusije i Zapada: Periferija Odese Foto: Kristijan Eker

Bogatstvo milijardera se povećava za 2,7 milijardi dolara dnevno, a porez do pet odsto na svetske multimilionere mogao bi da prikupi 1,7 biliona dolara godišnje, dovoljno da se dve milijarde ljudi izvuče iz siromaštva, navodi se u izveštaju Oxfama, predstavljenom na ovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

U izveštaju Oksfama, konfederacije 21 nevladine humanitarne organizacije fokusirane pre svega na siromaštvo u svetu, navodi se da je jedan odsto najbogatijih prigrabilo skoro dve trećine svog novog bogatstva od 2020. do danas, u vrednosti od 42 triliona dolara.

To je, kako navode, skoro duplo više novca od onog što ima 99 odsto svetske populacije.

Izveštaj „Opstanak najbogatijih“ objavljen je na dan otvaranja Svetskog ekonomskog foruma u Davosu u Švajcarskoj gde se elite okupljaju u švajcarskom skijalištu dok su ekstremno bogatstvo i ekstremno siromaštvo istovremeno porasli, ističu, prvi put u 25 godina.

„Dok se obični ljudi svakodnevno žrtvuju zbog osnovnih stvari poput hrane, superbogati su nadmašili i svoje najluđe snove. Za samo dve godine, ova decenija će biti najbolja do sada za milijardere“, rekla je Gabrijela Bučer, izvršna direktorka Oxfam Internationala.

Porez najbogatijima – jedini izlaz iz krize

Oporezivanje superbogatih i velikih korporacija je zato izlaz iz današnjih kriza.

“Bogatsvo miljardera doživelo je izuzetan porast. Tokom godina pandemije i krize troškova života od 2020. godine, 26 triliona dolara (63 odsto) svog novog bogatstva je zauzeo jedan odsto najbogatijih, dok je 16 biliona dolara (37 odsto) otišlo u ostatak sveta zajedno. Milijarder je zaradio otprilike 1,7 miliona dolara za svaki dolar novog globalnog bogatstva koji je zaradila osoba u donjih 90 odsto”, ističe se u izveštaju.

Bogatstvo milijardera poraslo je 2022. sa brzim rastom profita u hrani i energentima. Izveštaj pokazuje da je 95 prehrambenih i energetskih korporacija više nego udvostručilo svoj profit u 2022.

Ostvarili su 306 milijardi dolara neočekivanog profita i isplatili 257 milijardi dolara bogatim akcionarima.

Dinastija Volton, koja poseduje polovinu Volmarta, dobila je 8,5 milijardi dolara tokom prošle godine. Bogatstvo indijskog milijardera Gautama Adanija, vlasnika velikih energetskih korporacija, poraslo je za 42 milijarde dolara poršle godine.

U isto vreme, podseća Oksfam u svom izveštaju, najmanje 1,7 milijardi radnika sada živi u zemljama u kojima inflacija nadmašuje plate, a više od 820 miliona ljudi – gladuje.

“Svetska banka kaže da verovatno vidimo najveći porast globalne nejednakosti i siromaštva od Drugog svetskog rata. Čitave zemlje su pred bankrotom, a najsiromašnije zemlje sada troše četiri puta više na vraćanje dugova bogatim poveriocima nego na zdravstvo”, navodi se u izveštaju.

Elon Mask i prodavac brašna iz Ugande

Oksfam poziva na sistemsko i sveobuhvatno povećanje oporezivanja superbogatih, jer najsiromašniji ljudi u mnogim zemljama plaćaju veće poreske stope od milijardera.

“Elon Musk, jedan od najbogatijih ljudi na svetu, platio je „pravu poresku stopu“ od oko tri odsto između 2014. i 2018. Aber Kristin, prodavac brašna u Ugandi, zarađuje 80 dolara mesečno i plaća poresku stopu od 40 odsto”, navodi Oksfam.

Širom sveta, kako se navodi, samo četiri centa na svaki dolar poreza dolazi od poreza na bogatstvo.

“Polovina svetskih milijardera živi u zemljama u kojima nema poreza na nasledstvo za direktne potomke. Oni će svojim naslednicima preneti kovčeg sa blagom bez poreza od pet biliona dolara, više od BDP-a Afrike, koji će pokretati buduću generaciju aristokratskih elita”, navodi se u izveštaju ove organizacije.

Izveštaj pokazuje da su porezi na najbogatije nekada bili mnogo veći. Tokom poslednjih četrdeset godina, vlade širom Afrike, Azije, Evrope i Amerike smanjile su stope poreza na dohodak najbogatijima.

Istovremeno, oni su povećali poreze na robu i usluge, koji opterećuju najsiromašnije ljude i pogoršavaju nejednakost polova.

„Oporezivanje superbogatih je strateški preduslov za smanjenje nejednakosti i oživljavanje demokratije. Ovo treba da uradimo zbog inovacije. Za jače javne službe. Za srećnija i zdravija društva. I da se izborimo sa klimatskom krizom, ulaganjem u rešenja koja se suprotstavljaju ludim emisijama najbogatijih“, rekao je Bučer.

Prema novoj analizi Saveza za borbu protiv nejednakosti, Instituta za političke studije, Oksfama godišnji porez na bogatstvo do pet odsto na svetske multimilionere i milijardere mogao bi da prikupi 1,7 biliona dolara godišnje, što je dovoljno da pomogne da dve milijarde ljudi izađu iz siromaštva.

Oksfam je pozvao zato vlade da uvedu jednokratne solidarne poreze na bogatstvo i neočekivane poreze da bi se okončalo krizno profiterstvo, kao i da trajno povećaju poreze za jedan procenat najbogatijih.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari