Malo je onih koji bar jednom nisu seli u „divlji“ taksi koji vozi po gradu, ili sačekuje putnike na periferiji ne bi li ih pre nekog autobuskog prevoznika po istoj ceni prevezao do susednog grada. Sedanje u ko zna koliko star automobil ili kombi je rizik, jer „divljake“ ne pokriva nikakvo osiguranje, ali još je veća šteta za one koji rade legalno, plaćaju porez državi, a plate i doprinose zaposlenima.
Prema podacima transportnih udruženja, više od 45 odsto drumskog prevoza putnika je u tokovima sive ekonomije, a država zbog toga gubi više od 50 miliona dinara. Ilegalni prevoznici su, smatra Miroslav Pešić iz ćuprijskog Velmortansa, najveći problem u saobraćaju.
– Ovo je jedna od najlošije uređenih oblasti od 2000. pa naovamo. Radimo po zakonima koji su stari i do 20 i 30 godina, a koji su pretrpeli tek neke kozmetičke izmene. Jedan od najvećih problema su divlji taksisti, koji ljude čekaju van stanica i tako uzimaju posao registrovanim prevoznicima – napominje Pešić za Danas.
Osim toga, prevoznici u autobuskom saobraćaju nemaju fiskalne kase, a svaka karta je, napominje on, potencijalni izvor sive ekonomije. „Kartu štampa svaki prevoznik ponaosob, a novac od prodatih karata u autobusu, ne mora nužno da završi u pazaru. Niko ne može da zna šta se s njima desilo“, ističe naš sagovornik. Prevoznici se pravdaju time, kako kaže, što fiskalne kase ne mogu da izdrže velike temperaturne razlike. Prema njegovim rečima, problem sa ilegalnim prevoznicima je sličan onom koji postoji sa divljom gradnjom. Pešić kaže da je logično da je sada lakše sve legalizovati, nego rušiti. Njemu je jasno, kako napominje, da su ti ljudi ušli u ilegalne tokove jer nemaju drugi način za zaradu, ali da država u svakom slučaju mora da uradi nešto ne bi li stanje u ovoj oblasti rešila.
Ipak, nešto je počelo da se kreće, jer je od kraja prošle godine počela stroža kontrola među drumskim prevoznicima. Prve rezultate objavila je pre neki dan Agencija za bezbednost saobraćaj. Radna grupa u kojoj se osim Agencije i MUP nalaze i predstavnici ministarstva saobraćaja i lokalne samouprave i regionalnog razvoja, u februaru je na području Rasinskog, Šumadijskog i Zaječarskog okruga uradila 620 inspekcijskih kontrola, a rezultat je 112 vozila isključenih iz saobraćaja. „Izdato je 50 naloga za otklanjanje nedostataka i 114 zahteva za pokretanje postupaka. Oko dve trećine isključenih vozila nije registrovano za delatnost javnog prevoza putnika u drumskom saobraćaju“, navodi Agencija.
Vođa operativnog tima i načelnik odeljenja inspekcije za drumski saobraćaj u Ministarstvu saobraćaja Mile Nikitović kaže za Danas da su oni počeli u januaru opsežnu kontrolu ne bi li smanjili sivu ekonomiju u drumskom prevozu putnika. Nikitović smatra da su, osim ratova koji su naterali ljude da počnu da rade ono što im je najlakše ne bi li zaradili nešto, razlog za ovako masovnu pojavu ilegalnih prevoznika i pogrešne privatizacije. „Rušenje velikih sistema autoprevoznika, poput Vojvodinatransa ili Rakete, dovelo je do pojave niza malih privatnika i tako je krenula da se razvija siva ekonomija“, naglašava Nikitović. On veruje da će ovim akcijama, tim koji radi na suzbijanju sive ekonomije uspeti da popravi lošu situaciju na terenu.
U sistemu drumskog prevoza putnika ima nekih 26.000 zaposlenih i gotovo 6.000 vozila, a prema crnim slutnjama sve malobrojnijih autoprevoznika koji rade po zakonu, više od 50 odsto je nelojalna konkurencija, koja ne plaća radnike, niti poreze.
Epilog
Miroslav Pešić, direktor ćuprijske autobuske stanice, smatra da je akcija dobra i da je treba nastaviti, ali se ima dilemu hoće li svi koji budu uhvaćeni na delu i biti kažnjeni na kraju. On se plaši da to sve ne ostane na nivou kampanje. „Lako može da se dogodi da isključena vozila ostanu da miruju dva do tri dana, i da se posle, kada se sve stiša, vrate da rade sasvim normalno“, napominje on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
