Milioni radnika u vrtlogu protesta

Smanjenje plata i penzija, otpuštanje radnika, sužavanje radničkih prava, pad životnog standarda, državne mere štednje i razni politički potezi, čiji cilj treba da bude ublažavanje ekonomske krize, samo su neki od razloga za nezadovoljstvo među građanima širom Starog kontinenta.

„U pojedinim zemljama bes naroda je na tački kulminacije. Potrebna su nam hitna rešenja da bismo vratili privredu u kolosek, a ne mere štednje koje je guše. Evropski lideri greše što ne osluškuju bes naroda koji izlazi na ulice“, izjavila je generalna sekretarka EKS Bernadet Segol u saopštenju povodom „Evropskog dana akcije i solidarnosti“, prenele su agencije.

Radnici u Španiji i Portugalu održali su 14. novembra prvi koordinisani štrajk, a njih su podržali građani Grčke, Italije, Francuske, Belgije i drugih evropskih zemalja. Kako se navodi, u talasu demonstracija koji je zahvatio Stari kontinent učestvovalo je više od 40 radničkih pokreta iz 23 zemlje. O količini nezadovoljstva među radnicima svedočila je i inicijativa EKS, koja okuplja 85 radničkih sindikata iz 36 evropskih zemalja, da se predsedniku Evropske komisije Žoze Manuelu Barozu dodeli „specijalna Nobelova nagrada za mere štednje“ u znak protesta protiv politike EU.

U Španiji, četvrtoj najvećoj ekonomiji u evrozoni, u okviru „Dana akcije i solidarnosti“ održan je drugi generalni štrajk za manje od godinu dana. Osim po rekordnoj stopi nezaposlenosti u EU, koja prevazilazi 25 odsto, a očekuju se nova otpuštanja radnika, Španija je poznata i po izuzetnom angažmanu građana i sindikata kada je reč o pravima i demokratiji, ocenjuju analitičari. Pozivu sindikata na protest protiv Vlade premijera Marijana Rahoja, koja je žestoko skresala budžet za 2013, odazvao se priličan broj građana. Sukoba je bilo kako u španskoj prestonici, tako i u gradovima širom zemlje, te je uhapšeno 32 ljudi. Portparol Generalne unije radnika (UGT), koji je drugi po veličini španski sindikat, izjavio je za medije da su štrajkovi rezultirali blokadom automobilske, energetske i građevinske industrije.

U međuvremenu, građani Portugala koji su izašli na ulice protestovali su protiv „trojke“, odnosno EU, MMF i ECB, čijim je zajmom od 78 milijardi evra Lisabon obavezan da sprovodi restriktivne finansijske mere. Međunarodno odeljenje Saveza samostalnih sindikata Srbije, koje je istraživalo uzroke talasa protesta koji je zahvatio EU, kao glavne razloge za nezadovoljstvo Portugalaca navelo je najavljeno smanjenje plata između pet i trideset odsto, ukidanje 13. i 14. plate ili penzije državnim službenicima i svima čija su primanja veća od hiljadu evra, te smanjenje božićnog dodatka i produžetak radnog vremena za pola sata na dnevnoj bazi. Kako su izvestili dopisnici, protesti su organizovani u oko 40 gradova širom zemlje, uključujući Lisabon i Porto.

U Francuskoj solidarni sa kolegama

Štrajk u Francuskoj koji je 14. novembra organizovao najveći sindikat u ovoj zemlji CGT nije predstavljao protest protiv Vlade, ocenjuju analitičari, već je održan kao izraz solidarnosti sa radnicima u drugim delovima EU. Slično važi i za Belgiju, dodaju analitičari.

Analiza uzroka protesta u Grčkoj

Protesti i nemiri u Grčkoj zbog Vladinih mera štednji više ne predstavljaju posebnu novost, budući da su njeni sindikati organizovali čak tri velika štrajka za dva meseca, dok zemlja već mesecima drži rekord u popunjavanju naslovnih strana u kontekstu prezaduženosti i nezadovoljstva građana. Kao glavni razlozi za proteste u Grčkoj u jednoj analizi Saveza samostalnih sindikata Srbije, između ostalog, navode se pad životnog standarda, otpuštanje više hiljada javnih službenika, smanjenje penzija za 20 odsto i smanjenje minimalne plate za 22 odsto. „Cilj ove mere bila je ušteda od 200 miliona evra ove, i 400 miliona evra sledeće godine. Unapred je zabranjeno svako povećanje zarada ovih kategorija zaposlenih“, saopštio je SSSS.

Podrška MKS

Podršku radnicima koji su protestovali u Evropi pružila je i generalna sekretarka Međunarodne konfederacije sindikata (MKS) Šaran Barou. „Napad na prava radnika i poslovni model štednje u Evropi predstavlja opasnost za prosperitet i društveno jedinstvo van evropskih granica“, ukazala je Barou, prenele su strane agencije. Prema njenim rečima, posebno goruće pitanje jeste visoka stopa nezaposlenosti među mladima. „Više od polovine mladih u Grčkoj i Španiji, više od trećine u Italiji i Portugalu i 27 odsto na Kipru je bez posla. To je jednostavno nepodnošljivo i, što je još gore, arhitekte mera štednji nemaju ni ideju ni plan kako ponovo ostvariti ekonomski rast. Oni su jednostavno usredsređeni na to da čine finansijska tržišta zadovoljnim, bez obzira na socijalnu i ekonomsku cenu“, rekla je Barou.