Milionske isplate Pinka za Vučićevićevu emisiju

Dok vlasnik Pinka tvrdi da je tim novcem obuhvaćeno više od nekoliko meseci emitovanja emisije, sagovornici CINS-a kažu da bi to moralo da se nađe na računu, kao i da je ta cena nerealna.

CINS otkriva i da je Pink Informeru iste godine oprostio oko 380 hiljada evra, kroz ogromne popuste za oglašavanje. Osnovanost ovih poslova Poreska uprava nije proveravala dok je u isto vreme Pinku omogućavala reprograme poreskih dugova.

Najavljena kao „emisija koja će vas ostaviti bez utiska nedelje”, Teška reč je sa emitovanjem počela u novembru 2012. godine, nedeljom veče, baš kao Utisak nedelje. Voditelj ovog informativnog tok-šou programa bio je Dragan Vučićević, vlasnik danas najčitanijeg provladinog tabloida Informer. Emisija je često, kao i Informer, služila za širenje propagande vlasti i sukob sa onima koji je kritikuju.

U prvom trenutku, Teška reč je išla na kanalu Pink 2, koji se emituje samo preko kablovske televizije, ali se od septembra 2013. prebacuje na Pinkovu nacionalnu frekvenciju. Već sledeće godine, prema podacima do kojih su došli novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Pink je za izradu ove emisije i oglase u periodu od januara do maja Insajder timu, izdavaču Informera, isplatio nešto više od 95 miliona dinara ili oko 820 hiljada evra.

Tako je početkom 2014. Informer Pinku izdao dva računa za uslugu podrške i izradu emisije do 31.1.2014. i oglase iz januara – ukupno na iznos od 49 miliona dinara, odnosno oko 422 hiljade evra po tadašnjem kursu. U martu te godine Pinku je traženo 265.000 evra, a u maju oko 133 hiljade evra.

Ove podatke CINS je pronašao u zapisnicima o poreskim kontrolama Insajder tima. Među prihodima od zakupa medijskog prostora opisani su računi koje je firma izdavala kompaniji Pink international za „uslugu podrške i izrade emisije Teška reč” i oglase za određeni mesec.

Vladimir Milić, zamenik direktora produkcijske kuće Mreža koja proizvodi najpoznatiji informativni tok-šou u Srbiji, Utisak nedelje, kaže da su, ukoliko je novac bio za Tešku reč, za naše prilike to „basnoslovne pare“. U Srbiji ne postoji emisija koja košta koliko je Informer navodno naplatio, smatra Milić.

Produkcija emisije u kojoj voditelj priča sa gostima nije skupa, objašnjava Milić, već je reč o najjeftinijem televizijskom programu koji postoji.

„Plaća se ime voditelja, a to je koliko se dogovorite. (…) To je odličan dogovor za Vučićevića”, rekao je Milić za CINS.

Poređenja radi, prema zapisniku o poreskoj kontroli televizije B92 Utisak nedelje je u aprilu 2012. dobio oko 1,8 miliona dinara. Milić je za CINS potvrdio da je to okvirna mesečna cena po kojoj su emisiju tad prodavali. Kada se podaci uporede može se zaključiti da je jedan mesec emitovanja Teške reči koštao više od jedne godine Utiska nedelje.

Sa druge strane, vlasnik Pinka Željko Mitrović kaže da ta cifra „nije spektakularna“.

„To je nama bio super jeftin projekat. On je bio dva puta jefitiniji od Hit tvita, bez obzira što je naš projekat”, rekao je Mitrović.

Prema zapisnicima Poreske uprave, projekat je plaćen malo više od 95 miliona dinara za izradu emisije u periodima do 31. januara, 31. marta i 31. maja 2014. godine, kao i na oglašavanje tih meseci.

Ipak, Mitrović je tokom razgovora sa novinarima CINS-a više puta rekao da su se isplate odnosile na duži period:

„Mi smo spojili sve to koliko je radio u tih nekoliko meseci, ja mislim, teško je da se setim šta je bilo pre šest godina. Mislim da smo tada dogovorili koliko će još emisija biti za ovo što smo mu kasnili, a ovo smo mu malo platili unapred”.

Sa ovim objašnjenjem se ne slaže Božo Drašković, profesor na Fakultetu za bankarstvo, osiguranje i finansije i nekadašnji član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. On kaže da na računu ne može da stoji jedan datum, a da račun zapravo obuhvata drugi vremenski period, te da svaki račun mora da bude vezan za ugovor u kom je definisana usluga.

Kako bi saznali koga i šta je tačno Pink plaćao, novinari CINS-a su analizirali i odjavne špice Teške reči iz tog perioda. Međutim, u njima se nijednom rečju se ne spominje Informer, već je kao proizvođač programa naveden Pink.

Mitrović to objašnjava koprodukcijom jer, pogotovo kada plaćaju autora, nemaju obavezu da ga potpišu, osim ako ne insistira. Dodaje da je Informer uradio sav posao:

„On (Vučićević) je koristio celu svoju redakciju, oni su spremali emisiju, a ne mi. Sve su oni spremali, mi smo samo davali usluge studija”.

Sa ovom emisijom se ne bi ni stalo, ali „Vučko nije mogao više, umorio se i nije više hteo da radi”, objašnjava Mitrović.

Dragan Vučićević nije želeo da razgovora sa novinarima CINS-a.

Mitrovićevi popusti

U martu 2014. godine su se održavali parlamentarni izbori u Srbiji. Prema izveštaju Regulatornog tela za elektronske medije, u tom periodu su emitovane četiri predizborne Teške reči, od kojih je u dve bio Aleksandar Vučić kao nosilac liste Srpske napredne stranke, a u jednoj, pred početak izborne tišine, drugi predstavnici ove stranke. Ni u jednoj emisiji gosti nisu bili iz tada najveće opozicione Demokratske stranke.

CINS je ranije pisao o favorizovanju Aleksandra Vučića na nacionalnim frekvencijama tokom predizbornih kampanja.

Isplate za Tešku reč nisu jedina podrška Pinka Informeru. Naime, prema podacima Poreske uprave, izdavač Informera je 31. januara 2014, kao i jedan dan nakon izbora – 17. marta – trebalo da plati Pinku ukupno 49,2 miliona dinara ili oko 425 hiljada evra za oglašavanje na toj televiziji. Međutim, Pinku je uplaćeno 10 puta manje, odnosno oko 42 hiljade evra, jer je ta kompanija odobrila popust od čak 90%.

Vlasnik Pinka u velikom popustu ne vidi problem. On kaže da je prosečan popust klijentima između 85% i 92% i da cene u cenovniku „ne služe ničemu”, kao i da je Informer oglašao sebe.

„Mi sa svim medijima imamo isti ugovor. Istu situaciju imaš sa svim medijima i sa Novostima i sa Politikom i sa Telegrafom i sa Svetom”, navodi Mitrović.

Finansijski stručnjak Miroslava Milenović kaže da je Poreska uprava trebalo da proveri osnovanost ovakvog poslovanja Pinka i Informera. Prema njenim rečima, Poreska uprava se u ovom slučaju, ali i inače, fokusira samo na to da li je plaćen porez na dodatu vrednost i ne vidi ovakve „crvene zastavice”.

„Poreska uprava nije radila svoj posao i nije utvrdila da li se radi o simulovanom (prividnom, prim.nov) pravnom poslu”, mišljenja je Milenović.

Ona dodaje i da bi bilo zanimljivo videti tokove novca u ovom slučaju.

„Da se vidi odakle novac Pinku i sa druge strane gde su pare iz Informera otišle”, zaključuje Milenović.

Božo Drašković objašnjava da, ukoliko postoji sumnja na pranje novca, postoji zakon koji to reguliše i da bi onda Uprava za sprečavanje pranja novca trebalo da naloži inspekciji da proveri da li je reč o fiktivnom ili stvarnom poslu.

Novinari CINS-a su pitali Poresku upravu zbog čega nije prilikom kontrole proveravala osnovanost ovih poslova, i da li je naknadno možda to učinila, ali su umesto odgovora dobili tvrdnju da su informacije i dokumenta iz poreskih postupaka tajna.

Kako je CINS ranije pisao, Pinku je država pritekla u pomoć upravo 2014. godine, kada je od Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) prvo dobio garanciju za kredit AIK banke u iznosu od oko 2,5 miliona evra, a onda i kredit od oko 1,4 miliona evra.

Sa druge strane, Informer i pored konstantnog kršenja Kodeksa novinara Srbije redovno dobija novac građana na konkursima za medijske projekte koji su u javnom interesu pa je od 2016. do septembra 2019. ovom listu isplaćeno 29,4 miliona dinara.