foto FoNet Milica VučkovićMinistar finansija je početkom novembra izjavio da Srbija na svom računu ima 5,5 milijardi evra. To je nastavak politike visokih depozita koju država sprovodi poslednje dve godine. U vezi sa navedenom politikom javlja se nekoliko važnih pitanja. Ta pitanja su: odakle potiču državni depoziti, koliko košta njihovo finasiranje? Zbog čega država u dužem periodu na svom računu drži veliki iznos depozita?
Država Srbija počev od 2019. kontinuirano ostvaruje relativno visoke fiskalne deficite. To znači da su u navedenom periodu njeni rashodi bili veći od prihoda. Kumulativni fiskalni deficit od početka 2019. do septembra ove godine iznosio je 7,4 milijardi evra. Iz toga sledi da depoziti države ne potiču iz štednje države, odnosno iz viška prihoda u odnosu na rashode.
Koliko košta držanje novca na računu
S obzirom na to da se od početka 2019. do septembra ove godine država zadužila za 15,1 milijardu evra, a da je za pokrivanje deficita u navedenom periodu potrošila 7,4 milijarde evra, sasvim je sigurno da postojeći depoziti države potiču iz zaduživanja.
Stoga se postavlja pitanje koliko su državu koštali krediti iz kojih su formirani njeni depoziti? Prosečna godišnja kamatna stopa na sve državne kredite u prošloj i ovoj godini iznosila je 3,8 odsto. Tako su troškovi držanja 5,5 milijardi evra na računu iznosili 209 miliona evra.
Međutim, država se tokom prošle i ove godine zaduživala po većim kamatnim stopama od dugogodišnjeg proseka. Ako se pretpostavi da je prosečna kamatna stopa pri zaduživanju Srbije u prošloj i ovoj godini iznosila šest odsto sledi da su troškovi kamata, a po osnovu 5,5, milijardi evra kredita, iznosili oko 330 miliona evra.
S obzirom na to da su postojeći depoziti delom nastali zaduživanjem u periodu niskih, a delom u periodu visokih kamatnih stopa, može se zaključiti da su godišnji troškovi državnih depozita između 200 i 300 miliona evra. Iznos depozita koji se nalaze na računu države tokom ove godine uglavnom se nalazio u intervalu između šest i sedam odsto BDP-a. To je 2,5 puta više od planiranog deficita u ovoj godini.
Razlozi skupog gomilanja novca
Mogući razlog za gomilanje depozita zaduživanjem po visokim kamatnim stopama su planovi o visokom fiskalnom deficitu u narednoj godini. Te planove država je imala pre dogovora o novom aranžmanu sa MMF.
Pre dogovora sa MMF-om planirani fiskalni deficit u narednoj godini je bio više od pet odsto BDP-a, odnosno više od 4,5 milijardi evra. U okviru dogovora o novom aranžmanu sa MMF-om Srbija se obavezala da fiskalni deficit u naredne tri godine neće prelaziti tri odsto učešća u BDP-u. Zato je doneta odluka da se odloži realizacija većeg broja velikih investicionih projekata.
Dodatno objašnjenje formiranja visokog nivoa depozita, zaduživanjem po visokim kamatnim stopama, i to u periodu kada se očekuje njihov pad, je da su postojala procene da bi Srbija mogla da u budućnosti ima problema sa zaduživanjam. S obzirom na visoku likvidnost na svetskom i domaćem tržištu i solidno stanje u javnim finansijama Srbije, razlozi za teškoće u zaduživanju Srbije mogle su da budu u pogoršanju geopolitičke situacije ili pogoršanju odnosa Srbije sa zapadnim zemljama.
Na osnovu prethodnog može se zaključiti da su razlozi skupog zaduživanja Srbije kako bi se gomilali državni depoziti to što je, pre dogovora sa MMF-om planiran vrlo visok fiskalni deficit u narednoj godine i procena da su moguća pogoršanja geopolitičke situacije i pogoršanja odnosa sa zemljama glavnim kreditorima.
Autor teksta je Milojko Arsić, redovni profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
