Milovanović: Istinu da utvrđuju pravosudne institucije, a ne mediji i javnost

… koji su izneti u navedenom tekstu kojima se rukovodstvu preduzeća stavlja na teret da je do nezgode u kojoj je stradao radnik Milivojević, kao i Ignjatović Milojko, čije se ime nažalost u medijima nigde ne pominje i čija je smrt takođe nemerljiv gubitak za preduzeće, došlo zbog toga što, po tvrdnji oca stradalih radnika, rukovodstvo fabrike nije obezbedilo bezbedne uslove rada.

Najbolji demanti ove, u najmanju ruku, neproverene i paušalne tvrdnje su ogromna finansijska sredstva koja preduzeće svake godine izdvaja u cilju obezbeđivanja najvišeg mogućeg stepena bezbednosti uslova rada, kao i stalne inspekcijske kontrole Sektora za vanredne situacije MUP i Ministarstva odbrane – Inspektorata odbrane po čijim se eventualnim merama i sugestijama automatski postupa. U ovom tekstu izneto je niz tvrdnji i činjenica koje ne odgovaraju istini, kojima se javnost pogrešno informiše i koje direktno nanose štetu rukovodstvu Preduzeća „Milan Blagojević – Namenska“ kao i svim radnicima preduzeća i samom preduzeću koje je Rešenjem Vlade Republike Srbije određeno kao preduzeće od posebnog značaja za odbranu države, a posebnu štetu nanosi direktoru Radošu Milovanoviću, na koga se vrši neviđen medijski pritisak.

Najfrapantnija takva neistina, uznemirujuće prirode ne samo za zaposlene u preduzeću, već za čitavo javno mnjenje ove države, jeste tvrdnja gospodina Todorića da je, u poslednjih 18 godina u fabrici „Milan Blagojević – Namenska“ poginuo 21 radnik, a za to niko nije odgovarao. Smrt bilo kog radnika ovog preduzeća je nož u srce samog preduzeća, i bez namere da licitiramo životima naših kolega, samo radi istine, ističemo da su u Preduzeću „MB – Namenska“ AD Lučani u poslednjih 18 godina, nažalost, nesrećno nastradala četiri radnika. Takođe, odgovorno tvrdimo, da su povodom svih nesrećnih slučajeva sa smrtnim ishodom koji su se desili u preduzeću, vođeni odgovarajući postupci, utvrđivana odgovornost, te da su pojedinci i odgovarali. Ukazujemo i na poseban medijski pritisak koji se tvrdnjama iz navedenog teksta vrši na nadležne državne organe koji učestvuju u postupku utvrđivanja istine o kritičkom događaju u kojem je smrtno stradao radnik Milomir Milivojević, kao i na činjenicu da se tvrdnjama o odgovornosti rukovodstva grubo krši pretpostavka nevinosti koja je zabranjena članom 73. Zakona o javnom informisanju i medijima.

Rukovodstvo upoznaje javnost da u vezi sa kritičnim događajem niko od rukovodilaca preduzeća nije davao nikakve izjave bilo kojim medijima, iako su tražene, niti se bilo ko od rukovodstva izjašnjavao o uzrocima nezgode u medijima ili javnosti uopšte. Izjave i informacije u vezi kritičnog događaja davane su samo na zahtev nadležnih državnih organa koji sprovode postupak radi utvrđivanja svih okolnosti pod kojim je došlo do stradanja radnika i utvrđivanja da li je neko, i ako jeste ko, odgovoran za nezgodu i u čemu se ogleda odgovornost. Takvo postupanje, nalaže nam ustrojstvo preduzeća, koje je u većinskom vlasništvu Republike Srbije i od posebnog značaja za odbranu države i, kao takvo, pod neposrednom ingerencijom Ministarstva odbrane.

Policija, tužilaštvo i sud, kao i drugi nadležni organi rade na rasvetljavanju slučaja, prikupljaju dokaze u preduzeću, obezbeđuju dokaze, vršeno je veštačenje, a preduzimaju se i druge radnje. Između ostalog povodom predmetnog nesrećnog slučaja svoje Zapisnike su sačinile i tri komisije pod ingerencijom Ministarstva odbrane: Komisija Ministarstva odbrane, Komisija Inspektorata odbrane i Komisija Nadzornog odbora preduzeća, međutim ovi zapisnici nose oznaku „strogo poverljivo“ i preduzeće ih bez dozvole ili naloga nadležnog organa ne sme dati na uvid javnosti. Iz svega napred navedenog jasno je da je postupak za utvrđivanje odgovornosti po predmetnom događaju „živ“, da su u njega uključeni kako nadležni pravosudni organi, tako i nadležne strukture Ministarstva odbrane, a da rukovodstvo preduzeća želi, tim nadležnim organima, da omogući neometan, zakonit rad, lišen bilo kakvog pritiska.

Nejasno je zašto se u tekstu preti krivičnom prijavom i zašto se na prvo mesto kao lice protiv koga će biti podneta prijave stavlja direktor preduzeća Radoš Milovanović, koji je poslednji na lestvici upravljačke organizacije koji je eventualno odgovoran i koji je preduzeo sve organizacione aktivnosti u skladu sa zakonom, a u vezi neophodnih mera na polju bezbednosti i zaštite na radu. A, hijerarhijska lestvica organizacione odgovornosti ustanovljena kroz odgovarajuće propise za rad u preduzeću jeste sledeća: neposredni izvršilac, predradnik, smenski poslovođa, glavni poslovođa, rukovodilac proizvodnje u smeni – inženjer, rukovodilac pogona (u ovom slučaju pogona Raketna goriva), rukovodilac Radne jedinice (u ovom slučaju RJ „Namenska II“), izvršni direktor zadužen za tehničko-tehnološke poslove i proizvodnju.

Iza upravljačke organizacije je i organizacija po osnovu preventivnih poslova bezbednosti i zaštite, i zaštite od požara, jer Preduzeće ima poseban Sektor „Bezbednost i zaštita“, kao i odgovarajućom odlukom, određeno odgovorno lice za poslove bezbednosti i zdravlje na radu, koje je ujedno i rukovodilac Sektora „Bezbednost i zaštita“. Navedena lestvica ima sledeći hijararhijski red: samostalni referenti bezbednosti i zaštite na radu, rukovodilac službe zaštite na radu i zaštite od požara, rukovodilac Sektora „Bezbednost i zaštita“. Tek onda na lestvici hijerarhijske odgovornosti dolazi generalni direktor Milovanović.

Najavljenom krivičnom prijavom međutim potencira se samo generalni direktor i prekršajna prijava protiv njega (koju odgovornost isti negira pa je iluzorna pretpostavka da će on priznati prekršajnu odgovornost – da mu je to bila namera mogao je to odavno da uradi). Očigledno cilj navoda o prijavi nije da se utvrdi istina, jer se postupak već vodi u Osnovnom tužilaštvu u Čačku i ne može se voditi paralelno i u Beogradu, već da se preduzeće i direktor diskredituju. Proizilazi iz teksta da je cilj najavljene prijave da se spreči da direktor eventualno prizna krivicu u prekršajnom postupku i da će Više tužilaštvo u Beogradu to sprečiti odmah (jer je suđenje u prekršajnom postupku 6. februara).

Nije objašnjeno kako će tužilaštvo u Beogradu da pokrene novi postupak, ako već jedan teče u tužilaštvu u Čačku. Ako se već najavljuje prijava iz ciljno isticanje predviđene kazne i bezuslovno govori o „krivici“ rukovodstva zašto se onda od strane advokata i od strane oca stradalog ne navodi koje su to konkretne radnje direktora i rukovodstva na osnovu kojih advokat iznosi sumnje, a otac tvrdnje i odgovornosti?

Govori se o sumnji i odgovornosti bez navođenja u čemu se sastoji odgovornost i koji su dokazi. O dosada sprovedenom postupku u policiji i tužilaštvu navedena lica ništa ne govore. Umesto toga govore o „pokušaju da se postupak preusmeri“ na prekršajni, ne navodeći ko to pokušava, o strahu da se predmet drži u predistražnoj fazi, a ne navodi se ko to drži, i nameri da se na suptilan način izbegne odgovornost rukovodstva, zaboravljajući hijerarhiju i odgovornosti koja je napred istaknuta, a osim direktora do sada nije podneta prijava ni protiv koga drugog, a i prekršajna prijava, koju direktor osporava i svakako nema nameru da po istoj prizna odgovornost, podneta je po automatizmu na osnovu upisa direktora kao odgovornog lica u registru privrednih subjekata.

Niko ne spori pravo porodici stradalog radnika da ako smatra da postoji nečija odgovornost za Milomirovu smrt podnosi prijave i iznosi tvrdnje i dokaze ali ne u medijima nego u pravosudnim institucijama sistema i da to čini bez povrede pretpostavke nevinosti. Rukovodstvo preduzeća iskreno žali zbog stradanja mladog radnika i ima interes da se istina i odgovornost o stradanju istog što pre utvrde, kako se više ne bi vodila medijska i politička hajka protiv rukovodstva i direktora Milovanovića kako je isti doživljavaju.

Kolegijum Preduzeća „Milan Blagojević – Namenska“ A. D. Lučani, Predrag Ilić, dipl. inž. tehn, izvršni direktor za poslove proizvodnje

Medijski pritisak na rad policije i tužilaštva

„Radoš Milovanović, direktor Preduzeća „Milan Blagojević – Namenska“ A. D. Lučani, nije dosad davao nikakve izjave bilo kojim medijima, jer ne želi da na bilo koji način utiče na rad pravosudnih i drugih organa koji utvrđuju istinu o tome na koji način je došlo do nezgode u kojoj je stradao radnik Milivojević, a objavljen tekst u dnevnom listu „Danas“ od 23. 01. 2018. i netačne informacije u njemu doživljava kao medijski pritisak na rad policije i tužilaštva i politički progon od određenih političkih struktura, sa ciljem da se diskredituje kao direktor preduzeća, čije je poslovanje na najvišem nivou zadnjih decenija i kojem se netačnim informacijama nanosi ogromna šteta poslovanju preduzeća. Direktor smatra da se istina o stradanju radnika mora isključivo utvrđivati u pravosudnim institucijama Republike Srbije, a ne u medijima.“

Radoš Milovanović, generalni direktor Preduzeća „Milan Blagojević – Namenska“ A. D. Lučani