„Pregovori se fingiraju, a Socijalno-ekonomski savet postoji samo kao entitet“: Sagovornici Danasa o pregovorima o visini minimalca

Pregovori Socijalno-ekonomskog saveta (SES) nisu rezultirali konsenzusom sve tri strane, jer je odbijen predlog reprezentativnih sindikata da minimalna zarada bude izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom.

Nasuprot tome, Vlada je za minimalnu zaradu namenila cifru od 47.154 dinara, što je oko pet hiljada manje od minimalne potrošačke korpe.

Ipak, ovaj iznos je za oko 18 odsto viši u odnosu na minimalac u 2023, odnosno cena radnog sata „skočila“ je sa 230 na 271 dinar.

Da zahtevi sindikata neće imati jaku perspektivu nagovestila je činjenica da je krajem jula, pre početka pregovora, predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio da će minimalac biti povećan na 400 evra.

To potvrđuje i sekretar veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović, koji ističe da je već tada predsednik odredio visinu minimalca, te su pregovori ustvari bili samo farsa.

„Sindikati nisu zadovoljni jer su prekršena obećanja koja smo dobijali nekoliko godina unazad, a to je da će se minimalna zarada izjednačiti sa minimalnom potrošačkom korpom, kako bi se sačuvao standard građana i kako ne bi svake godine doživljavali egzodus mladih, školovanih ljudi, koji odlaze u inostranstvo. Međutim, i ove godine, predsednik države imao je potrebu, iako to nije njegov posao – da odredi kolika je minimalna zarada. Prema ishodu pregovora vidimo da je njegova najava tačna. To ilustruje da postoji apsolutna razgradnja socijalnog dijaloga, koji maltene ni ne postoji u Srbiji. Pregovori se fingiraju, a Socijalno-ekonomski savet postoji samo kao entitet, ali se njegova funkcija do sada nije pokazala pozitivnom niti je imala pozitivnog rezultata“, predočava Mihajlović.

Naš sagovornik naglašava da u pregovorima oko minimalne zarade nisu ispoštovane sve strane, te da su se vodili sa unapred postavljenim ciljem.

„Za razvoj zemlje, društva i ekonomije, potreban je jak socijalni dijalog u kome će se poštovati sve strane u pregovorima. Nažalost, ovde imamo monolog koji ne uvažava drugu stranu. Po ko zna koji put dešava se da imamo situaciju kakvu imamo i ove godine. Kada je predsednik rekao cenu rada – već je bilo jasno da će tako i biti“, tvrdi sekretar veća SSSS.

Da ni poslodavci nisu naročito zadovoljni sugeriše Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalac grupe. Ipak, njihovo nezadovoljstvo potiče iz drugog ugla, a to je pitanje visine neoporezovog dela plate.

„Kao velika firma, podržavamo povećanje zarada, jer je to neki minimum. Bez obzira što će nam biti teško da se sa njima nosimo, inflacija je tolika da radnici zaslužuju da dobiju višu minimalnu zaradu. Ipak, od Vlade smo očekivali da značajnije podigne neoporezivi deo, kako bi olakšala poslodavcima. Imamo primer u komšiluku kako to može da funkcioniše – Crna Gora je podigla sa 250 na 450 evra, a porez ostavila isti koliki je bio na 250“, kaže Vukadinović.

Sa druge strane, Nebojša Atanacković, počasni član Unije poslodavaca, ističe za Danas da su predstavnici poslodavaca prihvatili predlog Vlade, ali da izražavaju zabrinutost za one kojima visina kompenzacije neće biti dovoljna u odnosu na povećanje.

„Nismo sigurni da li će odluka biti prihvatljiva i dobra za sve poslodavce. Najveći broj isplaćuje veće zarade, ali će sve plate morati da se povećaju shodno povećanju minimalne. Vlada nam je, kao i prethodnih godina olakšala time što je povećala neoporezivi deo sa 21.700 na 25.000 dinara. To znači da se porez na zarade do 25.000 ne plaća, a onda preko toga plaća. To je olakšica koja će svim poslodavcima pomoći. Međutim, brinemo za one koji su najslabiji i kojima to neće biti dovoljna kompenzacija, jer će minimalne plate da se povećaju za 7.000 a i ostale za određeni deo“, kaže naš sagovornik.

Atanacković ističe da će, s obzirom da je povećanje minimalca za oko 18 odsto, ukupno opterećenje poslodavaca biti veće nego što se predviđa visina inflacije.

„Kada bi inflacija bila takođe 18 odsto, onda bi bilo ‘nerešeno’. Međutim, pošto prognoze kažu da će inflacija biti 4,9 odsto, to znači da će svo povećanje koje je iznad stope inflacije, biti povećanje troška privrede“, pojašnjava počasni član Unije poslodavaca.

Ipak, iako i poslodavci i sindikati podržavaju povećanje minimalca, postavlja se pitanje kakve će posledice ova odluka imati po tržište.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku podseća da ekonomska situacija u zemlji nije dobra jer imamo inflaciju koja je među najvišim u Evropi, te da je povećanje minimalne zarade u povratnoj prezi sa njom.

„Konstantno upozoravamo da povećanje minimalne zarade dolazi kao posledica inflacije. Zaposleni u firmama koji imaju minimalna primanja teže žive jer je skok cena obezvredio realne zarade. Međutim, već duže vreme nemamo rast produktivnosti i izvoza – tri godine imamo stagnaciju ili minimalni rast. Zarade se ne povećavaju iz onoga što je zarađeno, već se država dodatno zadužuje. Sa druge strane, i privatni sektor je primoran, da na uštrb daljih investicija, ulaganja u osnovna sredstva, materijal, sirovine i edukaciju zaposlenih, da veće plate. Zbog nedostatka radne snage, privatne firme su se trudile da povećaju zarade koliko su mogle, jer nema ljudi koje mogu zaposliti. Još teže je zadržati ljude, jer idu od firme do firme za razliku od pet do deset hiljada. U takvim okolnostima, poslodavci su povećali zarade, ali do toga, u najvećem broju firmi, nije došlo jer su porasli prihodi, već na račun poslovne supstance koje imaju“, objašnjava Danasov sagovornik.

On upozorava da je Srbija u ovoj godini imala pad prometa na malo od šest odsto u odnosu na prethodnu godinu, što pokazuje da prihodi u privredi opadaju, zbog čega će biti prinuđena da ih nadoknađuje povećanjem jedinične cene proizvoda.

„Ako firma prodaje manje, a mora da isplati zarade koje su uvećane, uz povećanje akciza, cena električne energije i komunalnih usluga – to će doprineti da inflacija bude jako visoka. Nije problem što su luksuzne namirnice skupe, već što smo toliko napregli ekonomiju da su nam elementarne životne namitnice među najskupljim u Evropi. Ono što u Nemačkoj učestvuje sa 15-18 odsto u potrošačkoj korpi, kod nas učestvuje sa 50-70 odsto. Pomenuto je posledica politike i neodgovornog povećanja penzija i zarada u javnom sektoru, koja smo imali tokom pandemije. Država je tada povećavala dug, a sada joj je potrebno da ima veće prihode u budžetu, zbog čega diže akcize, poreska i neporeska zahvatanja, parafiskalne poreze, stvarajući uslove za još jedan talas inflacije“, ističe Rajić.

Rajić ukazuje da je u celoj Evropi minimalna zarada privremena kategorija koja traje godinu dana i potpuno je neoporezovana, dok je kod nas stalna kategorija, što, između ostalog, odslikava i stanje u privredi.

„Podizanjem minimalne zarade država i budžet dosta prihoduju od privatnog sektora, jer su u mnogim firmama koeficijenti zarada vezani za minimalnu kao osnovicu. Poreske uprave se pri donošenju poreskih rešenja vezuju za osnovice koje se odnose na minimalnu zaradu, i onda imamo situaciju da porezi svim preduzetnicima od prvog januara skaču. Srbija ima značajan procenat firmi koje su na nivou minimalne zarade i jedva i to isplaćuju. A opet, merama socijalne politike, uzimamo iz džepa privatnog sektora, koji postaje prinuđen da poveća cene, koje inflacija pojede za duplo. Ušli smo u neku vrstu stalnog točka iz koga ne možemo da izađemo. Država bi, umesto što to radi, trebalo da smanji opterećenje privrede, kako bi novac koji može da se odvoji iz realnih prihoda mogao da se preusmeri u ulaganja – ne bi li u narednim godinama firme plasirale višak proizvoda. Kada se to desi, ostvaruje se devizni priliv što otvara prostor za povećanje plata. Sa druge strane, direktna posledica ovoga biće povećanje rada na crno i rasta jedinične cene proizvoda“, tvrdi naš sagovornik.

Naposletku, Rajić napominje da dodatni problem za ekonomiju predstavlja predizborno nagomilavanje dugova od strane političkih elita, i to u trenucima kada postoji privredna stagnacija.

„Privreda ima potpuni zastoj u radu po šest meseci ili godinu dana kada su izbori, jer sva ministarstva i država stanu. Kod nas se još uvek 50 odsto BDP-a pravi od strane države, i ona ima veliki administrativno-birokratski uticaj na poslovanje celokupne privrede. Tako imamo izbore svake dve godine, a kao posledicu toga bacanje novca iz helikoptera – za šta nema osnova jer nije zarađen kroz realan promet ili proizvodnju“, zaključuje Danasov sagovornik.