„Pregovori o minimalcu su Vučićev monolog“: Koliki minimalac će tražiti sindikati za 2025?

Prema poslednjim podacima koji se odnose na april, minimalna potrošačka korpa iznosila je 53.370, a minimalna zarada oko 47.000 dinara.

To znači da minimalac još uvek nije dostigao najniže potrošačke standarde, ali uprkos tome, sindikati najavljuju da će izaći sa zahtevom da on bude u nivou prosečne potrošačke korpe.

Naime, kako tvrde, minimalna potrošačka korpa nije dobar parametar da se odredi iznos koji obezbeđuje pristojan život, već prosek koji građani troše, a u aprilu je taj iznos bio 103.097 dinara.

S tim u vezi, Željko Veselinović, predsednik sindikata Sloga, podvlači da minimalac treba da bude izuzetak, kada poslodavac loše radi i kada je firma u problemu.

„Danas između 400.000 i 500.000 ljudi radi za minimalac i to je postalo pravilo. On ne znači ništa, em što je kupovna moć mala, em što, kada se minimalac poveća, automatski se povećava samo onima sa najnižim platama, dok drugima koji rade složenije poslove, zarada ostaje ista. Tako skoro četvrtina svih zaposlenih u Srbiji radi za minimalnu platu“, ukazuje naš sagovornik.

Sa druge strane, pojašnjava on, plata za dostojanstven život je drugačija kategorija i predstavlja način na koji se najniže primanje računa u Evropi.

„Postoje parametri kojima se utvrđuje njen iznos i na osnovu kojih se prati koliku platu zaposleni treba da primaju, odnosno kolika im je kupovna moć. Danas imamo ogromnu razliku između medijalne i prosečne zarade. Dok se govori da je prosečna više od 90.000, medijalna je za preko 20.000 niža, a ona bi trebalo da bude kategorija kojom se barata. Većina ljudi zarađuje između minimalne i medijalne zarade“, kaže Veselinović.

Naposletku, podvlači predsednik „Sloge“, sve ispod 500 evra minimalne zarade ne znači ništa konkretno, jer za 47.000 ljudi ne mogu da priušte ni osnovno.

„Posebno jer znamo da su osnovne životne namirnice i ono što građani svaki dan koriste skuplje nego u zemljama Evropske unije. Ili koštaju isto, ali svakako skuplje nego u zemljama okruženja“, napominje on, dodajući da su pregovori o minimalcu sada postali monolog, u kom predsednik saopšti iznos koji se samo potvrdi 15. septembra.

Zoran Ristić iz UGS Nezavisnost podseća da su sindikati ranije tražili da se minimalac izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom, ali da je sada postojanje ove kategorije besmisleno, jer toliki iznos ne bi obezbedio dostojanstven život.

„Ovaj put naš zahtev će biti radikalniji. Ako želimo da se stanje za zaposlene u Srbiji popravlja, insistiraćemo da se nađe način da se kroz minimalnu zaradu pokrije prosečna potrošačka korpa, za koju smatramo da može da obezbedi egzistencijalni minimum. Druge zemlje u okruženju koje su naprednije ne prepoznaju minimalnu, već prosečnu potrošačku korpu. Deljenje zaposlenih da jedna grupa treba da zadovolji minimalne, a druga prosečne potrebe, predstavlja vrstu diskriminacije“, kaže on.

Sa prethodnim sagovornicima saglasan je i Zoran Mihajlović, sekretar veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji takođe ističe da će SSSS insistirati da parametar za minimalnu zaradu ubuduće ne bude minimalna potrošačka korpa, već prosečna, koja ove godine iznosi preko 100.000 dinara.

„Sindikat se trenutno priprema za pregovore, u sredu treba da odredimo tim, a izvesno jeda ćemo tražiti da minimalac bude viši nego što je minimalna potrošačka korpa. Više ne želimo da se vezujemo za minimalnu potrošačku korpu koja je izmišljena kategorija i postoji samo u Srbiji. Da li to znači da onaj ko manje zarađuje, treba manje da jede? Mi hoćemo da to bude prosečna potrošačka korpa, ali u ovom trenutku ćemo ići sa nekoliko varijanti, pa ćemo videti kako će biti“, kaže on.

Kako podseća, minimalna potrošačka korpa je sada oko 53.000 dinara, a sindikat će izaći sa zahtevom da minimalac bude iznad toga.

Naš sagovornik dodaje da prema zakonu pregovori treba da počnu najkasnije 15. avgusta i budu gotovi oko 10. septembra, nakon čega predlog ide na Socio-ekonomski savet pa u vladu.

„Nadam se da ti rokovi neće biti probijeni, ali Ministarstvo rada je dosta usporeno, pa već kasnimo jer su mnogi odbori u njegovoj nadležnosti“, zaključuje on.