Predsednik saopštio koliko će biti povećan minimalac, a pregovori u SES već u ćorsokaku

Uobičajeno, pregovori između sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije započinju predstavljanjem svojih predloga, a onda se do 15. septembra pokušava naći iznos povećanja prihvatljiv za sve strane.

Međutim, ove godine uvod u pregovore bio je nešto drugačiji. Sindikati su želeli da nastave sastanke održane još u aprilu i maju na kojima su tražili da se minimalna zarada poveća još jednom, vanredno, u ovoj godini, pre povećanja u januaru.

Sindikati tvrde da je zbog inflacije, ali i profita privrede u prethodne dve godine, opravdano manje povećanje minimalca ove godine, a zatim u januaru još jedno kako bi se konačno dostigao cilj da se minimalna zarada izjednači sa minialnom potrošačkom korpom.

Poslednju minimalnu potrošačku korpu Ministarstvo trgovine objavilo je za maj i ona je iznosila 51.784 dinara. Da bi se minimalna zarada izjednačila s njom, morala bi da se poveća za skoro 30 odsto.

Zoran Ristić iz UGS Nezavisnost koji je deo pregovaračkog tima rekao je da sindikati ne odustaju od svoje namere, kao i da su tražili napismeno objašnjenje zašto se njihov predlog odbacuje.

„Ministarstvo finansija najavilo je dvocifreni procenat povećanja minimalca, mada nisu precizirali koliko. Naravno, svima je jasno da to mora biti usklađeno sa onih 17,5 odsto što je već najavio predsednik Srbije. Na prvom sastanku poslodavci se nisu izjašnjavali, a uglavnom se polemika odvijala između sindikata i predstavnika Vlade“, kaže za Danas Ristić.
Ministarstvo je, prema Ristićevim rečima, pozivajući se na stabilizaciju situacije i pad inflacije ocenilo da je minimalna zarada za ovu godinu adekvatna i da nema razloga za vanredno povećanje.

Ristić ističe i da je jedna od prepreka za povećanje minimalca koliko traže sindikati i to što se minimalna zarada ne odnosi samo na 300 do 500 hiljada koji je prema različitim porcenama primaju, već i što je ona postala osnovica za određivanje svih ostalih zarada.

„Preduzeća koja dobijaju subvencije od države imaju obavezu da isplaćuju platu koje je za 20 odsto veća od minimalne zarade. I iako bi minimalnu zaradu trebalo da isplaćuju preduzeća koja se nalaze u problemima, većina poslodavaca je koristi da odredi plate.

Tako se visina minimalne zarade odnosi na mnogo širi krug ljudi“, napominje on.

Ristić ističe da su pored pisanog objašnjenja sindikati tražili i da se predsednica vlade uključi u pregovore.

„Za sada su naši zahtevi bez odgovora. To ignorisanje predloga SES-a dovodi u pitanje negovo funkcionisanje. Čini se da se opet nećemo dogovoriti i onda Vlada određuje kolika će biti minimalna zarada, kao i prethodnih pet godina“, smatra naš sagovornik dodajući da nakon što je predsednik javno rekao koliko će biti povećanje minimalca, teško da neko iz ministarstva može da ponudi neki drugi iznos.

Neboša Atanacković, član pregovaračkog tima iz redova Unije poslodavaca Srbije napominje da poslodavci čekaju da vlada izađe sa konkretnim predlogom.

„Predstavnik ministarstva je rekao da se radi o dvocifrenom povećanju, ali ne i kolikom. Mada smo svi već čuli o kom procentu se radi. Mi insistiramo da se poslodavci kompenzuju smanjenjem nameta, ili smanjenjem doprinosa ili povećanjem neoporezivog dela zarade.

I ranije je bilo slično, predsednik nam je unapred saopštavao koliki je iznos minimalne zarade, ali mi smo to prihvatali kada bismo čuli kolika je kompenzacija. U petak bi trebalo da nam predstavnici ministarstva konkretno kažu nešto o tome“, kaže Atanacković dodajući da je na zahtev sindikata o povećanju minimalca za 25 do 30 odsto ministarstvo bilo stava da ništa u ovom trenutku ne može toliko da se poveća i da se tako neće umiriti inflacija.