Visina minimalnih bruto zarada u državama članicama Evropske unije veoma se razlikuje, i kreće se od 159 evra – u Bugarskoj do 1.874 evra – u Luksemburgu. Gledano prema kupovnoj moći, disparitet je manje izražen. Na dnu lestvice našla se Rumunija, sa 313 evra, a na vrhu ponovo Luksemburg, sa 1.539 evra, objavila je Evropska statistička služba. U Srbiji je minimalna zarada za 2013. godinu, od oko 200 evra, utvrđena tako što se plaća 115 dinara po satu.
Zemlje u kojima su minimalne zarade utvrđene zakonom ili nacionalnim međusektorskim ugovorima, podeljene su u Eurostatovom izveštaju u tri grupe na bazi visine minimalne zarade registrovane 1. jula. Istraživanje je obuhvatilo i neke zemlje van EU, uključujući kandidata za članstvo Tursku, kao i SAD. U prvoj grupi je 11 zemalja sa najnižim minimalnim zaradama, između 100 i 500 evra, u kojoj su Bugarska, Rumunija, Letonija, Litvanija, Češka, Estonija, Mađarska, Slovačka, Poljska, Hrvatska i Turska. Drugu grupu čine pet članica EU (Portugal, Grčka, Malta, Španija i Slovenija) i SAD sa minimalnom mesečnom zaradom od 500 do gotovo 1.000 evra. U trećoj grupi su Velika Britanija, Francuska, Irska, Holandija, Belgija i Luksemburg sa minimalnim zaradama iznad 1.200 evra bruto.
Analitičari napominju da su na nivo mesečne zarade u zemljama izvan zone evra uticali vrednost minimalne zarade u nacionalnoj valuti i devizni kurs. U 2012. godini visina minimalne zarade kretala se između 30 i 50 odsto prosečne mesečne bruto zarade u industriji, građevinarstvu i uslugama u Evropi. Posmatrano u odnosu na prosečnu mesečnu bruto zaradu, u najboljoj poziciji su stanovnici Malte, čiji je minimalac na nivou 50,4 odsto prosečne plate. Slede Grčka, gde se taj odnos izražava cifrom od 50,2 odsto, Turska i Slovenija (50,9 odsto), Francuska (47,4 odsto) i Luksemburg (46,9 odsto). U Češkoj, Estoniji i Španiji, kao i u SAD, minimalna zarada niža je od 35 odsto prosečne mesečne bruto zarade.
Nemačka, Kipar i kandidat za EU – Makedonija, imaju zakonom utvrđene minimalne zarade koje ne važe za sve, ili većinu zaposlenih već su ograničene na posebne grupe zaposlenih pa te zemlje nisu obuhvaćene istraživanjem. Isključene iz istraživanja bile su i Danska, Italija, Austrija, Finska, Švedska, Island, Norveška i Švajcarska jer te zemlje nisu zakonom regulisale minimalnu zaradu već se plate utvrđuju pregovorima socijalnih partnera, na nivou kompanija ili pojedinačnim ugovorima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
