Ministar finansija najavio čvrst devizni kurs

Međutim, dodao je i da su uz mere koje će pospešiti rast BDP-a i „čvrst kurs i stabilna inflacija“.

Posebno je zanimljivo to što ministar finansija pominje čvrst kurs kao nešto što će doprineti privrednom rastu s obzirom da je zvanična politika Narodne banke Srbije, koja je inače po Ustavu nezavisna i samostalna, režim ciljane inflacije u kome se gađa određeni nivo inflacije, a ne određeni nivo deviznog kursa.

Na pitanje da li je ova izjava ministra najava da će NBS naredne godine gađati devizni kurs i da Vlada odnosno Ministarstvo finansija učestvuje u kreiranju monetarne i devizne politike, u Narodnoj banci kategorično kažu – ne. Od Ministarstva nismo dobili odgovor na isto pitanje poslato prekjuče.

S druge strane ekonomista Milan Kovačević ističe da je izjava Malog u koliziji sa zvaničnom monetarnom politikom.

„Prema politici NBS devizni kurs nema sidro već zavisi od ponude i tražnje deviza. Ministar je takođe vezao kurs samo za inflaciju i pokazao da ne prati monetarnu politiku“, ocenjuje Kovačević.

Ipak, čini se da ministar i nije bio toliko daleko od istine uzevši u obzir ranije izjave guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković poput one iz 2016. da je „kurs stabilan i biće dok sam ja guvernerka i dok imamo devizne rezerve kakve imamo“, a sličnu tvrdnju je ponovila i letos kada je rekla u jednom intervjuu da će „dinar ostati jak, a kurs stabilan“.

I ranije su stručnjaci ukazivali da se Narodna banka faktički svojim merama više trudi da održi stabilnost kursa nego cena, a prema nekima ovo može biti problem za privredu.

Ekonomista Mlađen Kovačević ističe da nema poverenja u rukovodstvo Narodne banke jer „su zadovoljni niskom inflacijom dok je dinar, bez spora, precenjen“.

„Oni kažu da je priliv deviza veliki i da zbog toga jača dinar, ali imate i Kinu koja ima ogroman priliv deviza i ogromne devizne rezerve, pa opet uspešno vodi politiku potcenjenog kursa i to im se isplati. Kod nas je destimulisan izvoz, a stimulisan uvoz. Uvozna roba je cenovno konkurentna i to je politika od 2000. godine“, tvrdi Kovačević.

U NBS tvrde da je povećanje deficita tekućeg računa koji bi ove godine mogao biti iznad planiranih 5,2 odsto BDP-a, posledica privrednog rasta i poskupljenja nafte. NJihova računica pokazuje da je poskupljenje nafte na međunarodnom tržištu doprinelo deficitu tekućeg računa koji je iznosio 0,7 odsto BDP-a.

Jačanje dinara

Kurs dinara prema evru je juče iznosio 118,47 dinara što je za 13 para više nego 1. januara ove godine, što znači da je kurs faktički bio fiksan ove godine. Najviši nivo za evro od 119 dinara, dostigao je u januaru, a najniži 118 dinara u martu. Prošle godine dinar je prema evru oslabio za čak pet dinara. Na početku 2017. jedan evro je koštao 123,47 dinara, a na kraju godine 118,47, što je nominalno jačanje dinara od 4,2 odsto.

Šoškić: Država ne sme da šalje signale o kursu

U Fiskalnoj strategiji 2019-2021. koju je objavilo Ministarstvo finansija među pretpostavkama se navodi i da će devizni kurs biti realno nepromenjen u ovom periodu. Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu napominje da se u svakom tekstu koji pravi država uzima nepromenjivost kursa da država ne bi slala signal igračima na tržištu kako će se kretati devizni kurs. „I fiskalna politika ima monetarne implikacije i Ministarstvo finansija ne bi trebalo da daje smernice o kretanju deviznog kursa“, objašnjava on.