Ministar finasija: Priliv stranih direktnih investicija ne staje, čak i raste, znači da nešto dobro radimo

Mali je istakao  da je projekcija Evropske centralne banke, s obzirom da očekuju da je pik inflacije već dostignut, da će još jednom ili dva puta povećati kamatne stope, nakon toga, da bi podstakli rast svoje ekonomije, jer ne vredi držati visoke kamate zauvek, očekuje se smirivanje i spuštanje kamatne stope – euribora.

Siniša Mali, u intervjuu za RTS, otkrio kakva nas godina čeka, šta će biti sa kamatama, šta sa kreditima, kao i kakav će biti srpski javni dug.

Direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva na Ekonomskom forumu u Davosu rekla je da će rast kamata i rast cena duga biti razarajući za zemlje u razvoju. Na pitanje kako da znamo da mi nismo ta zemlja, ministar Mali kaže da je važno da budemo pažljivi i odgovorni prema svakom dinaru koji trošimo iz budžeta i da zadržimo stabilnost naših javnih finasija.

– Par dana pre nego što smo emitovali evbroobveznice, razgovarao sam sa više od 100 investitora. Za njih je najvažnije da li je neko stabilan, koliko novca ima na računu, koliki je udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP), kolika je stopa nezaposlenosti, koliki je rast. Dakle, svi makroekonomski indikatori, po kojima Srbija stvarno odlično stoji, s obzirom na to da je ovo treća godina krize zaredom, rekao je Mali i dodao da je naš rast je prošle godine bio između 2,3 i 2,5 odsto. Veliki broj zemalja i u Evropi i u svetu već je ušao u recesiju s obzirom na krizu koja traje već tri godine.

Odgovarajući na pitanje da li ga recesija brine, s obzirom na to da naši glavni spoljno-trgovinski partneri, kao što su Nemačka i Italija, ulaze u recesiju, ministar ističe da je zabrinut.

– Naravno da me to brine, ali pogledajte u kojoj se situaciji Srbija nalazi u odnosu na njih. Nakon ove transakcije, na kraju januara, pošto nam na naplatu dospeva još 100 milijardi dinara starog duga, nama će udeo javnog duga u BDP-u biti 50,2 odsto. Prosek Evrozone je 94 odsto. Imate zemlje kao što su Španija, Francuska, Italija, Grčka sa preko 120, 130, pa i 150 odsto BDP-a.

Dug na kraju januara prema rečima Siniše Malog biće 50,2 odsto, i kako je naveo dug se računa se u odnosu na ovogodišnji BDP jer je takav standard.

Na pitanje da  u januaru uvek pada udeo javnog duga ministar finasija odgovara potvrdno i navodi da to rade sve zemlje sveta po metodologiji Evrostata, koju poštujemo i mi.

– U svim zemljama koje budete posmatrali, ako bude rasta BDP-a, pašće i udeo javnog duga. Ako ne bude rasta, imaće veći udeo javnog duga BDP-u. Dakle, imamo najnižu stopu nezaposlenosti u Srbiji ikada 8,9 odsto treći kvartal zaredom, što je neverovatno, jer je ovo treća godina krize. Kada je kovid krenuo brzo i efikasno smo reagovali sa devet milijardi evra građanima i privredi spasili radna mesta, proizvodne pogone, obezbedili našoj privredi da preživi ta teška vremena, istakao je ministar finasija.

Na konstataciju da u Fiskalnom savetu kažu da nam možda ovo novo zaduživanje nije ni trebalo, da nismo potrošili dve milijarede evra na jednokratnu pomoć građanima, Mali kaže da je mnogo je lako biti general nakon bitke.

Sećate se kako je bilo kad je ceo svet bio zatvoren. Ja sam pitao Fiskalni savet šta bi oni uradili. Oni su bili nemi. Nisu pojma imali šta treba da se uradi. A sada kada smo uradili, kada smo pokazali snagu naših javnih finansija, kada smo pomogli sa 100 evra našim građanima 2020. godine, kada smo prošle godine pomogli penzionerima, prosvetarima, zaposlenima u zdravstvu, socijali, pomogli privredu sa minimalnim zaradama koje smo isplaćivali kako bismo sačuvali radna mesta, pitao sam Fiskalni savet kako bi to oni uradili?, pitao je Mali i dodao da bismo mi možda malo ovako, malo onako.

Budite vi na mestu nekoga ko treba da donese odluku 2020. godine. Da smo izgubili jedno radno mesto, onda bi rekli – zašto niste reagovali. A mi smo reagovali, sačuvali radna mesta, kumulativno smo u 2020. i 2021. godini bili najbrže rastuća ekonomija u Evropi, sačuvali stabilnost javnih finansija, udeo javnog duga nije prešao 60 odsto. A čuli ste njih kako su govorili – biće preko 60 odsto, biće katastrofa. Ništa od toga nije bilo. Srbija je danas primer odgovorne fiskalne i monetarne politike, nije ni čudo što imamo i pohvale Međunarodnog monetarnog Fonda (MMF) i što je MMF rešio da potpiše još jedan sporazum sa nama, rekao je Mali.

On je naveo da je Kristalina Georgijeva, predsednica MMF-a, rekla da je globalna kriza nikada veća, a u toj ogromnoj krizi država Srbija je stabilna, javne finansije su stabilne, na računu imamo 370 milijardi dinara, potpuno smo likvidni, sve svoje obaveze ispunjavamo u dinar i u dan, a sa druge strane nijednu investiciju nismo zaustavili. I dalje gradimo i 10 auto-puteva i brzih saobraćajnica, ulažemo u zelenu agendu, u kanalizaciju, fabrike otpadnih voda, gradimo bolnice, škole. Prošle godine ste imali prilike da vidite i brzu prugu Beograd–Novi Sad. A kada smo to u Srbiji mogli da zamislimo da će se građani voziti brzom prugom 200 kilometara na sat?, istakao je ministar.

Odgovarajući na pitanje da li očekuje usporavanje stranih direktnih investicija ovde Ministar Mali je rekao da strah uvek postoji, zato moramo da se borimo da budemo što atraktivniji i što konkurentniji. Jer i investitori iz inostranstva razmišljaju o danu posle. Jeste kriza, ali to je za neke šansa, za neke problem. Ono što ohrabruje su rezultati za prošlu godinu – rekordnih 4,4 milijarde evra stranih direktnih investicija.

– Prethodna 2021. godina je do tada bila rekordna sa 3,9 milijardi evra, a 2020. godine – 3,8 milijardi evra. Priliv stranih direktnih investicija ne staje, čak i raste. Znači, nešto dobro radimo. To moraju građani Srbije da znaju. To svima mora da bude jasno. Pa ne bi neko došao, investirao novac u Srbiju, zapošljavao ljude u uslovima najveće globalne krize, ako nije zadovoljan ili ako nema dobra očekivanja, naveo je on.

Kod infrastrukture dostigut je poženjan nivo od sedam odsto BDP-a, ali se postavlja pitanje kako znamo da su ti infrastrukturni projekti nesporni prioriteti?

Jednostavno, zato što se ozbiljno bavimo svojim poslom. Hoćete da kažete da Koridor 11 od Beograda do Čačka nije prioritet? Ili da istočni krak Koridora 10, od Niša ka bugarskoj granici ili od Niša ka granici sa Severnom Makedonijom nije prioritet? Ili hoćete da kažete da obilaznica oko Beograda nije prioritet? Ili da brza pruga Beograd–Novi Sad, pa Novi Sad–mađarska granica nije prioritet? Na nivou Vlade postoji Komisija za kapitalna ulaganja, kojom presedava predsednica Vlade.

Na konstaciju da postoji i Uredba o javnim ulaganjima prema kojoj treba da se uradi studija izvodljivosti, Mali navodi da za sve projekte postoje studije izvodljivosti, ne znam zašto to bilo ko spominje kao argument. Kao što su mu spominjali za Nacionalni stadion.

Sve imamo, sve uredbe, sve studije, rekao je ministar, a na pitanje zašto nije objavljena studija izvodljivosti za stadion, naveo je da ono što građani treba da znaju je da su to uradili i da su na osnovu toga krenuli dalje.

– Nije problem da ako neko to želi da pročita, a to su ozbiljne studije i da pročita. Samo da neko ne koristi kao argument – nemate studije izvodljivosti. A moje pitanje za sve njih je kad ste vi bili na vlasti, jeste gradili bilo šta? Ne da niste imali studije izvodljivosti, nego niste imali jedan projekat. Niste mogli jedan auto-put da napravite. Taj Koridor 11, govorim o auto-putu „Miloš Veliki“, mogao je da napravi neko i pre Vučića, pa nije. Mogao je da napravi i „Beogradski metro“, pa niko nije ni počeo time da se bavi. Neko je mogao da napravi i „Beograd na vodi“, pa nije. I hiljade kilometara kanalizacione mreže, pa nije. Studije izvodljivosti postoje, ali samo onaj ko nema argumente skreće pažnju na druge stvari, rekao je ministar finasija.

Prema njegovim rečima, Srbija je u ovom trenutku potpuno stabilna.

U vaše vreme, gospodo, bili smo na ivici bankrota, a tada nije ni bila kriza. Srbija u ovom trenutku ima 370 milijardi dinara na računu. U vaše vreme, u julu 2012. godine, 8,5 milijardi dinara je bilo na računu. Niste imali para ni penzije da platite. Dakle, apsolutni bankrot. U tom trenutku naš javni dug, kao udeo u BDP-u, isti kao i sad. Samo što niko neće da pomene da je naš BDP…, rekao je Siniša Mali.

Na konstataciju da je BDP bio 33 milijarde, Mali je rekao da je prošle godine bio 60,2 milijade, a pre 10 godina 33 milijarde.

– Dvostruko je veći sada nego pre. A plate, da ne govorimo da je 2012. godine prosečna plata bila 331 evro, pa su se smejali Vučiću kad je rekao biće 500 evra 2019. godine, pa je to ostvareno. Evo, sada je 700 evra. Da li je to dovoljno? Nije. Da li se borimo sa najvećom ekonomskom krizom ikada? Borimo se. Da li radimo uspešnije od drugih? Biću slobodan da kažem da to radimo. Kada pogledate komentare ekonomista koji gledaju drugačije rezultate koje smo ostvarili, pitam vas, koju smo to važnu kritiku čuli? Stopa rasta?

Pogledajte u četiri godine, mi smo jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi. Javni dug? Potpuno pod kontrolom. Stopa nezaposlenosti? Nikada niža nije bila. Strane direktne investicije? Nikada veće nisu bile. Deficit u budžetu? Potpuno pod kontrolom. Energenti? Gas, struja, sve obezbeđeno. Šta je pogrešno u ekonomskoj politici koju vodi Republika Srbija? Pogledajte kako reaguje tržište kapitala na sve to, pa nam nude nikada više novca, jer veruju u našu politiku, pa MMF koji kaže Srbija je primer kako se rekonstruišu i vode javne finansije jedne zemlje, što kaže i Svetska banka, EBRD i svi ostali. Pa šta je onda problem?, pitao je ministar.