Ministar Mali: Jednokratne pomoći su borba za životni standard građana Srbije, da bi se umanjile posledice kriza

Odgovarajući na kritike ekonmista zbog jednokratnih pomoći, Mali je u emisiji „Takovska 10“ na Radio-televiziji Srbije rekao da je to broba za životni standard građana Srbije, da bi se umanjile posledice kriza.

Poslanica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević rekla je da većina građana ne prima prosečnu platu i da 50 odsto građana prima platu do visine medijalne zarade, što 20.000 dinara manje od prosečne zarade, da je inflacija za hranu i osnovne potrepštine 42 odsto i da građani plaćaju najskuplji dizel u regionu.

Ona je rekla da je ZLF tražio da se poveća dečji dodatak i obuhvat dece, jer je u Srbiji više od 120.000 dece gladno, da su tražili da se donesu rešenja za stambenu krizu kroz kontrolisanu visinu rente, kao i mere za podršku onima koji su energetski siromašni.

„Nije više važno kolika je plata, već koliko možete da kupite za nju“, rekao je poslanik Nove Demokratske stranke Srbije Predrag Marsenić i dodao da je 2006. godine sa mnogo manje novca moglo da se kupi mnogo više nego danas i ukazao da više od milion penzionera prima penziju manju od 37.000 dinara.

On je rekao da je tačno da je deo inflacije uvezen, ali da je problem što se za 1.000 dinara više ne može kupiti ista količina roba kao ranije, a da je meso skuplje u Srbiji nego Hrvatskoj i da je Srbija sama napravila neke greške.

Poslanik Socijalističke partije Srbije Dejan Radenković rekao je da je sada budžet transparentan i da ne vidi bojazan, jer je budžet i konzervativan i precizno urađen i vodi računa o svim okolnostima.

Mali je rekao da je struja među najjeftinijim u Evropi i da država kontroliše cene goriva i osnovnih životnih namirnica, kao i da je ograničila kamate na stambene kredite i da je sačuvan realan dohodak građana.

Marsenić je rekao da Srbija ima mogućnost da proizvede struju i da zato ona treba da bude jeftina, da je loše upravljanje Elektroprivredom Srbije dovelo do uvoza struje po najvišim cenama 2021. godine, dok je Đorđević navela da su u EPS doveli Norvežane da bi poskupela struja i ocenila da je Srbija to mogla i sama da učini.

Đorđević je rekla da su mnogi kapitalni projekti ove vlasti koruptivni, a da su mnogi i nepotrebni, poput nacionalnog stadiona, dok je kanalizacija mnogo potrebnija, a Marsenić je istakao da uz ovolika ulaganja u infrastrukturu rast BDP treba da bude mnogo veći i ukazao da bi novac trebalo uložiti u hidroelektrane, jer one donose profit i struja iz njih može da se izvozi u EU.

Mali je naglasio da su kapitalne investicije motor razvoja, da se sada gradi najviše kanalizacija i fabrika za preradu otpadnih voda, kao i da su budžetom planirane gradnje hidroelektrana Bistrica i Đerdap 3.

Na pitanje da li će ulaganja u specijalizovanu izložbu Ekspo 2027. biti transparentno, Mali je rekao da je sve što je dogovoreno i planirano u budžetu.