Ministarka energetike: Rezerve gasa na najvišem nivou, dalja izgradnja interkonekcija ka susedima

„Svaki novi skladišni kapacitet znači veću sigurnost u snabdevanju. Trenutno smo na blizu 700 miliona kubika gasa u skladištima u Srbiji i Mađarskoj, što je istorijski rekord i veća zaliha ovog energenta nego na početku prošle grejne sezone“, rekla je ona na otvaranju dvodnevnog Gasnog foruma Jugoistočne Evrope 2023. koji organizuje portal „Energija Balkana“.

Potvrdila je da je izgradnja gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, kojom Srbija dobija mogućnost da se poveže sa gasovodima TAP i TANAP, u završnoj fazi i da će radovi fizički biti završeni sredinom novembra, a paralelno će se raditi i na pribavljanju neophodnih dozvola.

„Do kraja novembra očekujemo potpisivanje Memoranduma o razumevanju između ministarstava energetike Srbije i Azerbejdžana, kao i komercijalnog ugovora između azerbejdžanskog snabdevača i Srbijagasa, i očekujemo da snabdevanje počne do kraja godine“, rekla je Đedović Handanović.

Ona je podsetila da je izgradnjom gasovoda Balkanski tok osnažena pozicija Srbije kao tranzitne zemlje, i to u jeku kovid krize i osigurano sigurno snabdevanje građana i privrede uoči rata u Ukrajini.

„U periodu do 2030. po projekcijama se očekuje rast ukupne potrošnje gasa sa oko tri milijarde kubnih metara u 2022. na oko četiri milijarde kubnih metara gasa i potrebno nam je povećanje kapaciteta za skladištenje prirodnog gasa u Srbiji kao i izgradnja dodatnih interkonekcija ka susedima. To se pre svega odnosi na gasovode ka Severnoj Makedoniji i Rumuniji koja će obezbediti gasnu infrastrukturu neophodnu za uvoz i tranzit gasa od oko 4,5 milijarde kubnih metara“, rekla je Đedović Handanović.

Dodala je da Srbija planira da diverzifikuje i snabdevanje sirovom naftom, izgradnjom naftovoda ka Mađarskoj koji će omogućiti transport do četiri miliona tona nafte.

„Započeta je izrada tehničke dokumentacije za ovaj projekat, a investitor će biti preduzeće Transnafta. Uporedo s tim, radimo i na povećanju skladišnih kapaciteta za naftu i naftne derivate kako bismo imali veću sigurnost snabdevanja, u skladu sa nivoom rezervi koji je predviđen evropskim propisima“, navela je Đedović Handanović.

Ona je istakla da razvojni planovi za energetski sektor uključuju i značajniju ulogu gasa kao tranzicionog energenta u procesu dekarbonizacije.

„U planiranju energetske tranzicije sarađujemo sa većim brojem partnera, a jedan od najznačajnijih je Evropska unija, sa kojom ćemo u budućnosti razgovarati o dodatnoj pomoći u tom procesu, i finansijskoj i svakoj drugoj. Nastavićemo da unapređujemo naš regulatorni okvir i da još više težimo integrisanosti i povezanosti sa regionom“, rekla je ministarka.

Ocenila je da je donošenjem izmena Zakona o energetici i formiranjem nezavisne Republičke komisije za energetske mreže, zadužene za kontrolu poslovanja operatora prenosnog sistema električne energije i operatora transportnog sistema prirodnog gasa, omogućena uspešna reforma gasnog sektora.

„Time na sistemski način postavljamo temelje za bolje upravljanje našim preduzećima i sprovođenje reformi u energetskom sektoru, koje su dugo odlagane, a preko su potrebne. Takođe, nastavićemo i da razvijamo naš transportni i distributivni sistem, kako bismo omogućili veće korišćenje gasa kao energenta koji je ekološki prihvatljiviji od drugih fosilnih goriva“, navela je ministarka.