Ministarstva ne daju da se ukinu takse

Sve naknade će tako, najavio je nedavno ministar finansija Siniša Mali, biti objedinjene na jednom mestu. Zakonom bi se ukinule pojedine naknade, a ujednačile bi se i takse koje naplaćuju lokalne samouprave kako se ne bi dešavalo da istu stvar u, na primer, Beogradu i Vranju privrednici opštinama plaćaju po cenama koje su značajno različite. Obrazlažući zbog čega je bitan ovaj zakon na kom je počelo da se radi za vreme njegovog mandata bivši ministar finansija Dušan Vujović je rekao kako visina naknade nije presudna, već da je bitno da se spreči necelishodno korišćenje prirodnih resursa, i napomenuo tada da će neke naknade biti visoke, pre svega one koje se odnose na životnu sredinu.

Radna grupa je godinama radila na tekstu zakona, ali je neizvesno kakva će verzija u oktobru ugledati svetlost dana. I da li će tom verzijom privreda koja se nadala da će biti pošteđena velikog broja parafiskalnih i neporeskih nameta biti zadovoljna. Uostalom, da nije bilo tako lako raditi na ovom zakonu, odnosno da su bili (i još uvek su) neizbežni kompromisi potvrđuju i reči ministra Siniše Malog.

– Imamo teške razgovore o naknadama sa Ministarstvom energetike koje neće da se odrekne nekih i Ministarstvom za zaštitu životne sredine koje ima 15 naknada – rekao je Mali.

Pojedina Ministarstva su insistirala na neukidanju nekih taksi, s druge strane, privreda koja godišnje izdvaja 700 miliona dinara za razne parafiskalne namete insistirala je da se reše neke druge stvari, poput naknade za sprovođenje električnih kablova. Tu naknadu su neke lokalne samouprave naplaćivale, druge nisu i zato je bio zahtev da se ovim zakonom to ujednači.

– Bilo je obećanja da će se to urediti, ali i da ne mogu ozbiljno da urede taj problem, jer se lokalnim samoupravama garantuju relativne finansijske slobode. Upravo su LS te koje propisuju razne naknade. Zato treba ujednačiti te takse, ali tako da one budu na nekom solidnom nivou – kaže za Danas Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.

Svako ko želi da BDP bude veći od 4,5 odsto, ističe on, mora da olakša privredi jer bez jake privrede nema napretka i nema velikih investicija.

– Ako nam kroz parafiskalne namete uzmu mnogo i nepotrebno šta nam ostaje. Zato očekujem, radi opšteg dobra, da se dobro razmisli o opterećenju privrede i posle 20 godina našeg traženja konačno to uredi – napominje Atanacković.

NJihova Unija, kako kaže, uprkos pismenom zahtevu Ministarstvu finansija da ih u to uključi nije bila deo radne grupe.

Nacionalna alijansa za lokalni i ekonomski razvoj jeste, a savetnica za regulatornu reformu u NALED-u Jasmina Radovanović kaže za naš list da je ovim zakonom najbitnije definisati šta su naknade, kao i to da one treba da se odnose isključivo na javno dobro, a ne da budu poreske. Osim toga, važno je da se ne uvode nove i da se ukinu one koje su bile duplirane.

– Dogovoreno je, na primer, da se ukine naknada za ispuštanje voda, a da ostane naknada za zagađenje životne sredine. Nisu bile naplaćivane, ali bez obzira na to nema potrebe da postoje obe – naglašava Jasmina Radovanović.

Iako oko svih naknada nije mogao da se postigne konsenzus Radovanović kaže da ima onih oko kojih su se članovi radne grupe složili. Jedna od njih je i naknada za postavljanje košnica u zaštićenim područjima. U novom zakonu koji bi trebalo da bude usvojen narednog meseca ove naknade više neće biti. Ukidanje čak 13 naknada otvara prostor i za uštede.

– Neke će naknade biti ukinute, deo njih reformisan, ali neće biti novih tako da se može računati na uštedu – ističe Radovanović.