Ministarstvo energetike: Bajatović Vuletiću plaća auto

„Izneti stav da reorganizacija „Srbijagasa“ „ne predstavlja nikakvu novinu“, ukazuje da u najmanju ruku nisu upoznati sa usvojenim planom, jer da jesu, shvatili bi da se sada formiraju tri potpuno odvojena preduzeća („Srbijagas“, „Transportgas Srbija“ i „Distribucijagas Srbija“), a ne dva vezana za „Srbijagas“ kao holding, što je bilo prema prethodnom rešenju Vlade iz 2014. godine i po kome je veoma malo urađeno.

Nije sasvim jasno ni da li se pod „kozmetičkim“ reformama i navodnim sukobima na ličnoj relaciji može smatrati činjenica da su zaposleni u „Transportgasu“ prešli tek 2019. ili pet godina posle usvajanja prethodne odluke Vlade, da u „Distribucijagasu“ od zaposlenih postoji samo direktor, a da preostalih 348 još uvek radi u „Srbijagasu“, te da je finansijski bilans distribucije nula (odnosno to preduzeće ne posluje), kao i da imovina „Transportgasa“ do danas nije preneta na to preduzeće iako teče šesta godina od kada je to bilo planirano. Prethodne činjenice najbolje govore o „reformi koja je uveliko u toku“. Da se ovakvom brzinom nastavilo, većina od današnjih aktera reforme je ne bi dočekala ni do svoje penzije.

Zbog toga će pre biti da uvaženi sagovornici lista „Danas“ nisu ni čitali novu odluku Vlade. To i ne čudi ako, primer radi, neko pogleda sajt „Udruženja za gas Srbije“, na kojem je poslednja aktuelnost objavljena pre dve godine, odnosno 10. 1. 2019. godine, da je poslednji broj časopisa štampalo 2010. godine, poslednju knjigu 2008. godine, a poslednji skup održalo 2017. godine. Udruženje i njegov predsednik (Vojislav Vuletić, prim. ur.) su, izgleda, ažurni jedino kada treba zaštititi interese „Srbijagasa“ i njegovog direktora koji plaća troškove udruženja i automobil njegovom predsedniku.

Vredi podsetiti i da je potonuće „Srbijagasa“ započelo još 2008. godine, dolaskom Dušana Bajatovića na čelo preduzeća. Već 2013. godine „Srbijagas“ je imao gubitke iznad kapitala na šta je, svojevremeno, mnogo puta ukazivano. Zbog tih problema je Republika Srbija došla u situaciju da otpisuje dugove „Srbijagasu“ u visini od 1,2 milijarde evra.

U međuvremenu, Srbija ima gotovo najskuplji gas za industriju (koji čini 70% ukupne potrošnje) i jedan od najjeftinijih za stanovništvo u Evropi (oko devet odsto tržišta). Gušenje industrije visokom cenom energenata može dovesti do toga da stanovništvo ni ovaj najjeftiniji gas neće imati od čega da plati. Pritom, ne treba iz toga izvoditi zaključak da je cena ruskog gasa uticala negativno na konačnu cenu za potrošače, on je bio najjeftiniji koji se mogao nabaviti. Međutim, da bi se finasiralo poslovanje „Srbijagasa“, 2016. godine uvedene su u kalkulaciju cene tzv. mrežarina i dodatak. Ove dve stavke zajedno poskupljuju svaki kubik gasa za oko četiri dinara ili više od 10%. Jasno je da će pri ovakvim cenovnim kalkulacijama svaki ponuđač na slobodnom tržištu biti jeftiniji od „Srbijagasa“ ukoliko se ne pristupi brzim i korenitim promenama.

Bilo bi zaista krajnje vreme da umesto spekulacija o američkim i ruskim uticajima i simpatijama počnemo trezveno i racionalno da razmišljamo o srpskim potrebama i da srpskom tržištu i srpskom potrošaču obezbedimo ono što je za njega najbolje i najjeftinije.“, navodi se u saopštenju ministarstva.